Sarajevo, 21. januara – Rusija ne podržava bonska ovlašćenja, jer smatra da njihovo korišćenje ne rešava problem u ovdašnjim prilikama u Bosni i Hercegovini, nego proizvode novu krizu, poput ove koju je izazvala odluka visokog predstavnika Valentina Incka da produži mandat stranim sudijama i tužiocima. Neće ih podržavati ni u buduće, osim u slučaju da dođe do stvarnog kršenja temeljnih principa Dejtonskog mirovnog sporazuma, navodi ambasador Ruske Federacije u BiH Aleksandar Bocan Harčenko.

On u ekskluzivnom intervjuu „Politici” naglašava da je Kancelarija visokog predstavnika (OHR), kao ključna međunarodna institucija u BiH, nepobitno odigrala značajnu ulogu neposredno nakon ratnih sukoba u ovoj zemlji. Istovremeno smatra da je trebalo mnogo ranije OHR transformisati u kancelariju specijalnog predstavnika EU, zato što je postao smetnja pozitivnom političkom procesu u BiH, jer ne stimuliše domaće lidere da se sami dogovaraju.

„Situacija u BiH, bez obzira na još uvek prisutne teškoće i probleme, na izraženo nepoverenje, političke tenzije i razlike, znatno se poboljšala, nivo stabilnosti ove zemlje dosta je prihvatljiv. Osim toga, BiH je i snažno evropski orijentisana zemlja, što je sve zajedno opredelilo Rusiju da podrži odluku Saveta za provođenje mira (PIK), po kojoj je do tranzicije OHR-a trebalo doći još u julu 2007. godine. Stav moje zemlje bio je: ako je sve tako, a jeste, onda je logično da bi ključnu ulogu, u okviru međunarodnih delatnosti, trebalo da preuzme misija EU, i to sa potpuno drugim ovlašćenjima, naravno koja nisu ni slična bonskim.”

Kršenju Dejtonskog sporazuma protivi se žestoko i Republika Srpska. Ne podržava ni bonska ovlašćenja, na poslednje odluke koje je nametnuo visoki predstavnik odgovara najavom organizovanja referenduma.

Već sam rekao da ni Rusija nikada neće prihvatiti nikakva nametanja. Mi podržavamo dijalog koji je moguć u zemlji sa tri konstitutivna naroda i dva ravnopravna entiteta. Dejtonski sporazum mora ostati temelj i pravni osnov koji se u potpunosti ispunjava. Otuda potpuno razumemo i reakcije iz RS, jer su one, zapravo, odgovor na pritisak, a ponekad i na izjave koje dolaze iz krugova nekih drugih politika u BiH.

Referendum je postao i predmet spekulacija i zloupotreba, nedobronamerni govore i o mogućem otcepljenju RS.

Kad Banjaluka govori da neće podržati nametnute odluke, mi razumemo taj odgovor i ovaj stav RS mora da bude uzet u obzir. Zvanično se govori o referendumu u vezi samo sa odlukama visokog predstavnika, a svako pominjanje referenduma u nekom drugom smislu jeste nešto što je na nivou priče koja se, kao takva, ne vodi ni u Narodnoj skupštini, niti u Vladi Republike Srpske.

Za visokog predstavnika Valentina Incka nisu prihvatljivi stavovi RS, spreman je da reaguje u slučaju dareferendum bude sproveden.

On smatra da pravosuđe BiH još ne može obavljati svoju ulogu bez pomoći stranih sudija i tužilaca. Mi to ne razumemo, jer ako je tako onda bi se visoki predstavnik morao angažovati i učiniti nešto više što bi doprinelo da pravosudne institucije mogu funkcionisati i bez stranaca, a ne da donosi odluke koje ne prihvata jedan entitet, na koji način se dovodi u pitanje i njihova primena. Nelogično je i to da međunarodne sudije i tužioci rade na temelju međunarodne odluke, odnosno odluke visokog predstavnika nad kojom niko nema pravo kontrole.

Entitetsko glasanje smeta jednom delu BiH političke elite, ona već duže istrajava na njegovom ukidanju, pod izgovorom da je zloupotrebljeno.

Ponekad se o entitetskom glasanju govori kao o etničkom, što nije tačno. Ovo je jedan mehanizam koji postoji u okviru Dejtonskog sporazuma u kojem, naravno, ima i stvari koje nisu dobre. Republika Srpska koristi entitetsko glasanje samo kad štiti svoj interes i položaj, a nije mi poznato da ga je zloupotrebila u smislu da bi dobila nešto više što Dejton ne poznaje.

Bošnjački političari se ne zalažu samo za ukidanje entitetskog glasanja, trn u oku im je i Republika Srpska.

Ukidanje Republike Srpske je nešto što je nemoguće ukoliko želimo da imamo BiH kao državu. Rusija potpuno podržava suverenitet i teritorijalni integritet ove zemlje, i to na temelju i u okviru Dejtona, sa tri konstitutivna naroda i dva entiteta, od kojih je jedan Republika Srpska. Što se tiče priče o jačanju centralnih institucija, kao i ustavnih promena, smatramo da dogovor o tome moraju postići domaći političari na bazi konsenzusa. Rešenja se ne mogu nametati ni pod kakvim izgovorom – članstvo u NATO, članstvo u EU, to je nemoguće.

Dva otvorena i, čini se, teško rešiva pitanja jesu zakoni o popisu stanovništva i popisu, odnosno raspodeli državne imovine.

Popis je neophodan i političari se o tome moraju dogovoriti, kao i o državnoj imovini, jer je to jedan od uslova za tranziciju OHR-a, dodatnih uslova nema, ustavne promene nisu uslov za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika. Trebalo bi iskoristiti iskustva takozvanog Prudskog dogovora i što pre postići konsenzus.

Objektivno, kada bi OHR mogao biti zatvoren?

Neće se to, sigurno, desiti na februarskoj sednici PIK-a, a onda slede i izbori u BiH. Kad je reč o zatvaranju OHR, ima nešto u čemu ja ne vidim logiku. Ako je evropski put najbolji put za BiH i ako je to zajedničko mišljenje BiH i Brisela, a jeste, čemu onda priče da BiH sa OHR i bonskim ovlašćenjima ne može postati članica evropske porodice, onda ovo korišćenje bonskih ovlašćenja izaziva kod naroda nepoverenje u EU. Iz tog razloga mislim da je neodlučnost PIK-a u slučaju tranzicije OHR-a jedna velika greška. Ako želimo stvarni napredak BiH, onda bi PIK morao da usvoji odluku o tranziciji i da pređemo na potpuno drugu fazu međunarodne delatnosti u BiH. Neosnovane su priče kako će se međunarodna zajednica povući iz BiH nakon zatvaranjem OHR-a. U slučaju da dođe do bilo kakvog kršenja Dejtona, postoji Savet bezbednosti UN koji je odgovoran i vrši kontrolu situacije.

Davor Kovačević

------------------------------------------------------------

Kako ocenjujete nivo saradnje Rusije sa BiH i Srbijom?

Što se tiče saradnje sa Srbijom, ona je utemeljena, dugoročna i ohrabrujuća. Poseta predsednika Dimitrija Medvedeva Beogradu nije imala samo politički nego i veliki ekonomski značaj, potpisani su brojni ugovori. Želja nam je da zavidan nivo saradnje, u svakom pogledu, ostvarimo i sa BiH, pa i celim Balkanom. Kad je BiH u pitanju, zasad su ruski investitori prisutniji u RS, koja je inače dobro izdržala sve dosadašnje udare krize, a što se tiče FBiH već se vode određeni pregovori, ali još uvek nismo zadovoljni postignutim tempom saradnje.