Александар Боцан Харченко

Сарајево, 21. јануара – Русија не подржава бонска овлашћења, јер сматра да њихово коришћење не решава проблем у овдашњим приликама у Босни и Херцеговини, него производе нову кризу, попут ове коју је изазвала одлука високог представника Валентина Инцка да продужи мандат страним судијама и тужиоцима. Неће их подржавати ни у будуће, осим у случају да дође до стварног кршења темељних принципа Дејтонског мировног споразума, наводи амбасадор Руске Федерације у БиХ Александар Боцан Харченко.

Он у ексклузивном интервјуу „Политици” наглашава да је Канцеларија високог представника (ОХР), као кључна међународна институција у БиХ, непобитно одиграла значајну улогу непосредно након ратних сукоба у овој земљи. Истовремено сматра да је требало много раније ОХР трансформисати у канцеларију специјалног представника ЕУ, зато што је постао сметња позитивном политичком процесу у БиХ, јер не стимулише домаће лидере да се сами договарају.

„Ситуација у БиХ, без обзира на још увек присутне тешкоће и проблеме, на изражено неповерење, политичке тензије и разлике, знатно се побољшала, ниво стабилности ове земље доста је прихватљив. Осим тога, БиХ је и снажно европски оријентисана земља, што је све заједно определило Русију да подржи одлуку Савета за провођење мира (ПИК), по којој је до транзиције ОХР-а требало доћи још у јулу 2007. године. Став моје земље био је: ако је све тако, а јесте, онда је логично да би кључну улогу, у оквиру међународних делатности, требало да преузме мисија ЕУ, и то са потпуно другим овлашћењима, наравно која нису ни слична бонским.”

Кршењу Дејтонског споразума противи се жестоко и Република Српска. Не подржава ни бонска овлашћења, на последње одлуке које је наметнуо високи представник одговара најавом организовања референдума.

Већ сам рекао да ни Русија никада неће прихватити никаква наметања. Ми подржавамо дијалог који је могућ у земљи са три конститутивна народа и два равноправна ентитета. Дејтонски споразум мора остати темељ и правни основ који се у потпуности испуњава. Отуда потпуно разумемо и реакције из РС, јер су оне, заправо, одговор на притисак, а понекад и на изјаве које долазе из кругова неких других политика у БиХ.

Референдум је постао и предмет спекулација и злоупотреба, недобронамерни говоре и о могућем отцепљењу РС.

Кад Бањалука говори да неће подржати наметнуте одлуке, ми разумемо тај одговор и овај став РС мора да буде узет у обзир. Званично се говори о референдуму у вези само са одлукама високог представника, а свако помињање референдума у неком другом смислу јесте нешто што је на нивоу приче која се, као таква, не води ни у Народној скупштини, нити у Влади Републике Српске.

За високог представника Валентина Инцка нису прихватљиви ставови РС, спреман је да реагује у случају дареферендум буде спроведен.

Он сматра да правосуђе БиХ још не може обављати своју улогу без помоћи страних судија и тужилаца. Ми то не разумемо, јер ако је тако онда би се високи представник морао ангажовати и учинити нешто више што би допринело да правосудне институције могу функционисати и без странаца, а не да доноси одлуке које не прихвата један ентитет, на који начин се доводи у питање и њихова примена. Нелогично је и то да међународне судије и тужиоци раде на темељу међународне одлуке, односно одлуке високог представника над којом нико нема право контроле.

Ентитетско гласање смета једном делу БиХ политичке елите, она већ дуже истрајава на његовом укидању, под изговором да је злоупотребљено.

Понекад се о ентитетском гласању говори као о етничком, што није тачно. Ово је један механизам који постоји у оквиру Дејтонског споразума у којем, наравно, има и ствари које нису добре. Република Српска користи ентитетско гласање само кад штити свој интерес и положај, а није ми познато да га је злоупотребила у смислу да би добила нешто више што Дејтон не познаје.

Бошњачки политичари се не залажу само за укидање ентитетског гласања, трн у оку им је и Република Српска.

Укидање Републике Српске је нешто што је немогуће уколико желимо да имамо БиХ као државу. Русија потпуно подржава суверенитет и територијални интегритет ове земље, и то на темељу и у оквиру Дејтона, са три конститутивна народа и два ентитета, од којих је један Република Српска. Што се тиче приче о јачању централних институција, као и уставних промена, сматрамо да договор о томе морају постићи домаћи политичари на бази консензуса. Решења се не могу наметати ни под каквим изговором – чланство у НАТО, чланство у ЕУ, то је немогуће.

Два отворена и, чини се, тешко решива питања јесу закони о попису становништва и попису, односно расподели државне имовине.

Попис је неопходан и политичари се о томе морају договорити, као и о државној имовини, јер је то један од услова за транзицију ОХР-а, додатних услова нема, уставне промене нису услов за затварање Канцеларије високог представника. Требало би искористити искуства такозваног Прудског договора и што пре постићи консензус.

Објективно, када би ОХР могао бити затворен?

Неће се то, сигурно, десити на фебруарској седници ПИК-а, а онда следе и избори у БиХ. Кад је реч о затварању ОХР, има нешто у чему ја не видим логику. Ако је европски пут најбољи пут за БиХ и ако је то заједничко мишљење БиХ и Брисела, а јесте, чему онда приче да БиХ са ОХР и бонским овлашћењима не може постати чланица европске породице, онда ово коришћење бонских овлашћења изазива код народа неповерење у ЕУ. Из тог разлога мислим да је неодлучност ПИК-а у случају транзиције ОХР-а једна велика грешка. Ако желимо стварни напредак БиХ, онда би ПИК морао да усвоји одлуку о транзицији и да пређемо на потпуно другу фазу међународне делатности у БиХ. Неосноване су приче како ће се међународна заједница повући из БиХ након затварањем ОХР-а. У случају да дође до било каквог кршења Дејтона, постоји Савет безбедности УН који је одговоран и врши контролу ситуације.

Давор Ковачевић

------------------------------------------------------------

Како оцењујете ниво сарадње Русије са БиХ и Србијом?

Што се тиче сарадње са Србијом, она је утемељена, дугорочна и охрабрујућа. Посета председника Димитрија Медведева Београду није имала само политички него и велики економски значај, потписани су бројни уговори. Жеља нам је да завидан ниво сарадње, у сваком погледу, остваримо и са БиХ, па и целим Балканом. Кад је БиХ у питању, засад су руски инвеститори присутнији у РС, која је иначе добро издржала све досадашње ударе кризе, а што се тиче ФБиХ већ се воде одређени преговори, али још увек нисмо задовољни постигнутим темпом сарадње.