Barak Obama govori o „stanju unije” (Foto AFP)

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. januara – Barak Obama sinoć je pred oba doma Kongresa i pred celom nacijom – računa se da je direktan TV prenos gledalo oko 30 miliona ljudi – obnovio svoje obećanje iz kampanje da promeniti Ameriku, da bi joj, posle godinu dana predsedničkog mandata, predočio i svoje uverenje da su joj promene neophodne ako želi da ostane prva u svetu, po svemu.

U govoru koji je trajao 70 minuta, prvom zvaničnom izveštaju „o stanju unije”, što je tradicija duga 220 godina, u „udarnom terminu” (9 sati uveče na istočnoj obali, tri sata manje na zapadnoj), on je pokazao samopouzdanje, jasan redosled političkih prioriteta i čvrsta državnička uverenja, u okolnosti kada su sumnje u njegove liderske sposobnosti u porastu, naročito posle nedavnog poraza njegove partije za upražnjeno senatorsko mesto u Masačusetsu, koji su njegovi protivnici proglasili i kao referendum o predsedniku.

Glavnu pažnju i najviše vremena sinoć je posvetio ekonomiji, i u tom kontekstu brigama za položaj i probleme američke srednje klase koja je najviše pogođena krizom i najviše trpi zbog stope nezaposlenosti od 10 odsto koju je kriza donela.

Pokazujući na momente opuštenost i duhovitost, da bi odmah potom poentirao upozorenjem i odlučnošću, Obama je veoma efektno ukazao i na slabosti političkog sistema, pre svega mehanizama odlučivanja u dva doma Kongresa, u kojima često dominiraju politička prepucavanja, dok kratkoročne lične ambicije dobijaju prednost nad dugoročnim nacionalnim interesima. „Ja nisam naivan i nisam očekivao da će svi problemi nestati samo zato što sam pobedio na izborima”, rekao je Obama, ali i naglasio da uprkos mnogim teškoćama on lično ne odustaje – niti od promena treba da odustane i Amerika.

O velikom jazu između dva politička tabora, demokrata i republikanaca, svedočile su i sinoćne reakcije na glavne poente predsednikovog govora. Dok su mu „njegovi” povremeno stojeći odobravali, dotle su republikanci njegove oratorske bravure ispraćali sedeći, smrknutih lica i sa ponekim kiselim osmehom. Nije, međutim, bilo glasnog neodobravanja niti nepriličnog dobacivanja, kao u prethodnom njegovom obraćanju pred oba doma, u septembru. „Zapošljavanje je naš fokus broj jedan u 2010”, naglasio je Obama pozvavši Kongres da brzo usvoji zakonski tekst koji će podstaći investicije, pre svega u infrastrukturne projekte i čistu energiju. Od konkretnih stvari, najavio je da će svota od 30 milijardi dolara, deo primljene pomoći koji su vratile banke, biti, kroz lokalne bankarske mreže, na raspolaganju za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, kako bi oživela poslovanje i zaposlila nove radnike.

Ni ovoga puta nije propustio da odapne strele ka svojoj poslednjih meseci omiljenoj meti, bankarskom sektoru, rekavši da javnost ne razume kako Volstrit može da isplaćuje debele bonuse, dok je „mejnstrit” (glavna ulica – realna ekonomija) u velikim problemima.

Ponovio je da je njemu lično, kao i najvećem broju Amerikanaca, bila mrska operacija spasavanje velikih banaka od propasti („bilo je prijatno kao bušenje zuba”), ali je ponovio da je to bilo neophodno da se ne bi urušila cela ekonomija.

Besedu je takođe iskoristio da sve skeptičniju javnost uveri da ne odustaje ni od celokupnog reformskog programa koji je najavio preuzimajući dužnost, pa ni od kontroverzne reforme sistema zdravstvenog osiguranja, u koju je lane investirana velika politička energija, još bez očekivanog rezultata. Iako su dve verzije zakona, svaka od po 2.000 strana, prošle oba kongresna doma, njihovo završno usvajanje je sada neizvesno, posle nedavnog gubitka demokratske „supervećine” u Senatu. „Ne odustajmo, kad smo već stigli tako blizu”, apelovao je Obama na obe partije, s pozivom da ovaj posao „završimo za američki narod”.

Svoju partiju je pri tom podsetio da i dalje ima „najubedljiviju većinu decenijama”, a njene izabrane predstavnike da narod od njih očekuje da rešavaju probleme, a ne „da trče u zaklon”. Okrenuo se zatim republikancima upozorivši ih da je „odgovornost vladanja i na njima, ako budu insistirali da se svaka stvar u Senatu usvaja supervećinom od 60 glasova”.

Bio je veoma oštar i prema ulozi „specijalnih interesa” u politici, odnosno agresivnog lobiranja, iskoristivši i sinoćnju tribinu da, „uz dužno uvažavanje podele vlasti”, kritikuje nedavnu odluku Vrhovnog suda kojom su poništena stogodišnja ograničenja korporativnog finansiranja izbornih kampanja. Izneo je i bojazan da ta presuda otvara vrata i stranim uticajima na američku politiku.

Kongres je zbog svega toga pozvao da usvajanjem jednog novog zakona ovu presudu praktično anulira, kao i da se propiše obaveza lobista da obelodane svaki kontakt koji u ime svojih klijenata naprave sa Kongresom i njegovom administracijom.

Najavio je i delimično zamrzavanje domaće budžetske potrošnje u cilju smanjivanja rekordnog deficita, ali tek od iduće godine. Pozvao je da se stvore uslovi da Amerika za tri godine udvostruči svoj izvoz, što je ponegde protumačeno i kao poziv da dolar ostane slab prema glavnim svetskim monetama.

Spoljnoj politici je sinoć posvetio samo devet minuta, što je takođe pokazatelj američke preokupiranosti domaćim problemima. Podsetio je da ispunjava obećanje o povlačenju iz Iraka, a za rat u Avganistanu (nije inače propustio da kaže da je oba nasledio) rekao je da „predstoje teški dani”, ali da je uveren u konačni uspeh.

Završna dijagnoza „stanja unije” bila je optimistička: jaka je, uprkos svim teškoćama.

---------------------------------------------------

Akcenti iz Obaminog govora

· otvaranje novih radnih mesta u malim firmama i kompanijama;

· smanjenje poreskih olakšica za kompanije koje otvaraju radna mesta u inostranstvu i njihovo usmeravanje u one kompanije koje otvaraju radna mesta u Sjedinjenim Državama;

· donošenje sveobuhvatnog zakona o energiji i klimi;

· ulaganje u sposobnosti i obrazovanje ljudi;

· poboljšanje sistema refinansiranja da bi vlasnici kuća mogli da ostvare prihvatljive hipotekarne kredite;

· reforma o zdravstvenom osiguranju;

· od 2011. zamrzavanje potrošnje vlade u trajanju od tri godine, u šta neće biti uključena potrošnja na nacionalnu bezbednost, zdravstvenu zaštitu i socijalno osiguranje;

· nastavak borbe protiv terorizma i dalja ulaganja u bezbednost zemlje;

borba protiv nuklearnog naoružanja;

·povlačenje trupa iz Iraka do kraja avgusta ove godine;

· povećanje prisustva u Avganistanu i obuka avganistanskih snaga bezbednosti da bi u julu 2011. američke snage mogle da počnu sa povratkom u domovinu.

Milan Mišić