Барак Обама говори о „стању уније” (Фото АФП)

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. јануара – Барак Обама синоћ је пред оба дома Конгреса и пред целом нацијом – рачуна се да је директан ТВ пренос гледало око 30 милиона људи – обновио своје обећање из кампање да променити Америку, да би јој, после годину дана председничког мандата, предочио и своје уверење да су јој промене неопходне ако жели да остане прва у свету, по свему.

У говору који је трајао 70 минута, првом званичном извештају „о стању уније”, што је традиција дуга 220 година, у „ударном термину” (9 сати увече на источној обали, три сата мање на западној), он је показао самопоуздање, јасан редослед политичких приоритета и чврста државничка уверења, у околности када су сумње у његове лидерске способности у порасту, нарочито после недавног пораза његове партије за упражњено сенаторско место у Масачусетсу, који су његови противници прогласили и као референдум о председнику.

Главну пажњу и највише времена синоћ је посветио економији, и у том контексту бригама за положај и проблеме америчке средње класе која је највише погођена кризом и највише трпи због стопе незапослености од 10 одсто коју је криза донела.

Показујући на моменте опуштеност и духовитост, да би одмах потом поентирао упозорењем и одлучношћу, Обама је веома ефектно указао и на слабости политичког система, пре свега механизама одлучивања у два дома Конгреса, у којима често доминирају политичка препуцавања, док краткорочне личне амбиције добијају предност над дугорочним националним интересима. „Ја нисам наиван и нисам очекивао да ће сви проблеми нестати само зато што сам победио на изборима”, рекао је Обама, али и нагласио да упркос многим тешкоћама он лично не одустаје – нити од промена треба да одустане и Америка.

О великом јазу између два политичка табора, демократа и републиканаца, сведочиле су и синоћне реакције на главне поенте председниковог говора. Док су му „његови” повремено стојећи одобравали, дотле су републиканци његове ораторске бравуре испраћали седећи, смркнутих лица и са понеким киселим осмехом. Није, међутим, било гласног неодобравања нити неприличног добацивања, као у претходном његовом обраћању пред оба дома, у септембру. „Запошљавање је наш фокус број један у 2010”, нагласио је Обама позвавши Конгрес да брзо усвоји законски текст који ће подстаћи инвестиције, пре свега у инфраструктурне пројекте и чисту енергију. Од конкретних ствари, најавио је да ће свота од 30 милијарди долара, део примљене помоћи који су вратиле банке, бити, кроз локалне банкарске мреже, на располагању за кредитирање малих и средњих предузећа, како би оживела пословање и запослила нове раднике.

Ни овога пута није пропустио да одапне стреле ка својој последњих месеци омиљеној мети, банкарском сектору, рекавши да јавност не разуме како Волстрит може да исплаћује дебеле бонусе, док је „мејнстрит” (главна улица – реална економија) у великим проблемима.

Поновио је да је њему лично, као и највећем броју Американаца, била мрска операција спасавање великих банака од пропасти („било је пријатно као бушење зуба”), али је поновио да је то било неопходно да се не би урушила цела економија.

Беседу је такође искористио да све скептичнију јавност увери да не одустаје ни од целокупног реформског програма који је најавио преузимајући дужност, па ни од контроверзне реформе система здравственог осигурања, у коју је лане инвестирана велика политичка енергија, још без очекиваног резултата. Иако су две верзије закона, свака од по 2.000 страна, прошле оба конгресна дома, њихово завршно усвајање је сада неизвесно, после недавног губитка демократске „супервећине” у Сенату. „Не одустајмо, кад смо већ стигли тако близу”, апеловао је Обама на обе партије, с позивом да овај посао „завршимо за амерички народ”.

Своју партију је при том подсетио да и даље има „најубедљивију већину деценијама”, а њене изабране представнике да народ од њих очекује да решавају проблеме, а не „да трче у заклон”. Окренуо се затим републиканцима упозоривши их да је „одговорност владања и на њима, ако буду инсистирали да се свака ствар у Сенату усваја супервећином од 60 гласова”.

Био је веома оштар и према улози „специјалних интереса” у политици, односно агресивног лобирања, искористивши и синоћњу трибину да, „уз дужно уважавање поделе власти”, критикује недавну одлуку Врховног суда којом су поништена стогодишња ограничења корпоративног финансирања изборних кампања. Изнео је и бојазан да та пресуда отвара врата и страним утицајима на америчку политику.

Конгрес је због свега тога позвао да усвајањем једног новог закона ову пресуду практично анулира, као и да се пропише обавеза лобиста да обелодане сваки контакт који у име својих клијената направе са Конгресом и његовом администрацијом.

Најавио је и делимично замрзавање домаће буџетске потрошње у циљу смањивања рекордног дефицита, али тек од идуће године. Позвао је да се створе услови да Америка за три године удвостручи свој извоз, што је понегде протумачено и као позив да долар остане слаб према главним светским монетама.

Спољној политици је синоћ посветио само девет минута, што је такође показатељ америчке преокупираности домаћим проблемима. Подсетио је да испуњава обећање о повлачењу из Ирака, а за рат у Авганистану (није иначе пропустио да каже да је оба наследио) рекао је да „предстоје тешки дани”, али да је уверен у коначни успех.

Завршна дијагноза „стања уније” била је оптимистичка: јака је, упркос свим тешкоћама.

---------------------------------------------------

Акценти из Обаминог говора

· отварање нових радних места у малим фирмама и компанијама;

· смањење пореских олакшица за компаније које отварају радна места у иностранству и њихово усмеравање у оне компаније које отварају радна места у Сједињеним Државама;

· доношење свеобухватног закона о енергији и клими;

· улагање у способности и образовање људи;

· побољшање система рефинансирања да би власници кућа могли да остваре прихватљиве хипотекарне кредите;

· реформа о здравственом осигурању;

· од 2011. замрзавање потрошње владе у трајању од три године, у шта неће бити укључена потрошња на националну безбедност, здравствену заштиту и социјално осигурање;

· наставак борбе против тероризма и даља улагања у безбедност земље;

борба против нуклеарног наоружања;

·повлачење трупа из Ирака до краја августа ове године;

· повећање присуства у Авганистану и обука авганистанских снага безбедности да би у јулу 2011. америчке снаге могле да почну са повратком у домовину.

Милан Мишић