Dejvid Gibs

Američki profesor Dejvid Gibs prvi put je lično zabasao na Balkan, iako je akademskim istraživanjem podrobnije od bilo kog svog sunarodnika dugo čeprkao po njegovim stazama i bogazama. U Beogradu je proveo samo jedan dan, a pet dana u Kosovskoj Mitrovici (na konferenciji „Kosovo i Metohija,civilizacijski tokovi” koju je organizovao Filozofski fakultet prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), pre nego što se vratio u Arizonu gde na tamošnjem fakultetu predaje istoriju i političke nauke. I za to kratko vreme, pošto je u Beogradu video Trg Republike, Kalemegdan, Knez Mihailovu i jeo ćevapčiće i pečene paprike u „Znaku pitanja”, pošto-poto hteo je da se svojim očima uveri u drastični prizor ruševina NATO bombardovanja u ulici Kneza Miloša. Gledajući u te ruševine na uglu Nemanjine i Kneza Miloša kao za sebe je rekao:

„Zar to nije strašno. Da je ovo neko drugi uradio taj bi odgovarao za zločine pred nekim međunarodnim sudom. Ali mi Amerikanci sebe proglašavamo milosrdnim.”

Ugledni univerzitet Vanderbilt objavio je profesoru Gibsu knjigu o američkoj intervenciji 1999. i razaranju Jugoslavije,što znači da će se ona naći u studentskojlektirisvih univerziteta u SAD.

Iako se u prošlosti bavio pretežno intervencijama u Africi, „dobri rat” za Kosovo ga je inspirisao zbog neshvatljive propagande koju demokrate vode kako bi ovaj „bombaški napad” –kojim je,po njegovom mišljenju,razorenoi poslednje parče Jugoslavije –prikazali kao najpozitivniji trend u američkoj spoljnoj politici.

On upozorava da sadašnjisazivStejt departmentaupravo na temeljima „Milosrdnog anđela” gradi strategiju kako bi se sačuvala američka reputacija o imperijalnoj dominaciji.

Šta u tom kontekstu misli o Nobelovoj nagradi za mir, dodeljenoj američkom predsedniku Baraku Obami?

„Svet je sa odobravanjem dočekao Obamu i od njega očekuje i želi da bude drugačiji. Zahtevaju od Amerike da se promeni i pokaže svoje lepše lice. Dajući Obami ovu nagradu pokušavaju da ohrabre Ameriku na promene”, kaže Gibs.

Da li očekujete da će Nobelov laureat za mir postići mir u Avganistanu, na primer?

Bojim se da Obama neće postići mir u Avganistanu, njega pritiskaju moćni militaristički lobiji da poveća vojne trupe bez ikakve jasne perspektive da uspe, bez jasne definicije šta bi taj uspeh značio i kako bi se postigao. Rat u Avganistanu vidim kao još jedan prljavi imperijalistički rat, koji je samo pogoršao stanje na terenu. Što se duže Amerika zadrži tamo, to će efekti biti gori. Najbolje bi bilo da se odande odmah povučemo. Ali teško je vratiti duha u bocu – kada ste ga jednom iz nje pustili.

O američkoj spoljnoj politici?

Moje uverenje je da SAD stalno nastojeda pogoršajustvari. To su uradilena Kosovu, to su uradileu BiH, i to su uradileu Avganistanu i Iraku. Nikome, pritome, a najmanje meni,ne pada na pamet da brani Sadama Huseina, ili talibane, ili Miloševića. Oni su bili loši i za svoju zemlju i za svet. Ali američka intervencija je u svakom od ovih slučajeva dodatno pogoršala stvari na domaćem i međunarodnom terenu. Što duže SAD ostanu u Avganistanu, posledice će biti drastičnije.

Tu je i finansijska komponenta?

Irak će po proceni Džozefa Štiglica koštati tri biliona dolara, Avganistan još nije procenjen, ali sigurno će biti basnoslovan. Amerika,jednostavno,više sebi ne može da priušti ovakve troškove. Sa recesijom i pritiskom na američki dolar, mislim da će se biznismeni i finansijski krugovi pobuniti i tražiti da se smanje troškovi za ratove, jer su se oni pretvorili i u finansijske destabilizatore.

Razočarali ste se u levičarski pokret u SAD i u svetu kada su podržali rat protiv Jugoslavije. Kako se to dogodilo?

Na levičare,u koje i sebe ubrajam,uticalo je poređenje srpskih zločina sa nacističkim. Mislim da su Srbi počinili mnogo zločina, ali ni približno koliko nacisti. Ali ta optužba je bila vrlo privlačna ljudima na levici, koji na Drugi svetski rat gledaju kao na jedini „dobri rat”. Za razliku od Vijetnamskog ili Korejskog rata, koji su bili imperijalistički,i za mene je Drugi svetski rat bio pravedan.

U stvari, ja ne sumnjam da je Milošević bio zlikovac, ali ne verujem da je Tuđman bio išta bolji, ili Hašim Tači, ili Izetbegović. Čudno je to što je Tuđman identifikovao Hrvatsku sa ustaškom državom, a ipak nije on nego Milošević proglašen za Hitlera.

Ima li dobrih vesti, da li očekujete nove „humanitarne intervencije” po svetu?

Dobre vesti su da SAD više nemaju trupe koje bi mogle da učestvuju u nekoj novoj intervenciji. Postoji koalicija „Spasimo Darfur” koja traži američku intervenciju u Darfuru. To bi,po mom mišljenju,bila katastrofa. I Džordž Kluni je tu aktivan. Jedina dobra stvar američkog angažmana u Iraku i Avganistanu jeste tošto država jednostavno nema više vojnika da ratuju u drugim malim regionima.

Zorana Šuvaković