Амерички професор Дејвид Гибс први пут је лично забасао на Балкан, иако је академским истраживањем подробније од било ког свог сународника дуго чепркао по његовим стазама и богазама. У Београду је провео само један дан, а пет дана у Косовској Митровици (на конференцији „Косово и Метохија,цивилизацијски токови” коју је организовао Филозофски факултет приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици), пре него што се вратио у Аризону где на тамошњем факултету предаје историју и политичке науке. И за то кратко време, пошто је у Београду видео Трг Републике, Калемегдан, Кнез Михаилову и јео ћевапчиће и печене паприке у „Знаку питања”, пошто-пото хтео је да се својим очима увери у драстични призор рушевина НАТО бомбардовања у улици Кнеза Милоша. Гледајући у те рушевине на углу Немањине и Кнеза Милоша као за себе је рекао:

„Зар то није страшно. Да је ово неко други урадио тај би одговарао за злочине пред неким међународним судом. Али ми Американци себе проглашавамо милосрдним.”

Угледни универзитет Вандербилт објавио је професору Гибсу књигу о америчкој интервенцији 1999. и разарању Југославије,што значи да ће се она наћи у студентскојлектирисвих универзитета у САД.

Иако се у прошлости бавио претежно интервенцијама у Африци, „добри рат” за Косово га је инспирисао због несхватљиве пропаганде коју демократе воде како би овај „бомбашки напад” –којим је,по његовом мишљењу,разоренои последње парче Југославије –приказали као најпозитивнији тренд у америчкој спољној политици.

Он упозорава да садашњисазивСтејт департментауправо на темељима „Милосрдног анђела” гради стратегију како би се сачувала америчка репутација о империјалној доминацији.

Шта у том контексту мисли о Нобеловој награди за мир, додељеној америчком председнику Бараку Обами?

„Свет је са одобравањем дочекао Обаму и од њега очекује и жели да буде другачији. Захтевају од Америке да се промени и покаже своје лепше лице. Дајући Обами ову награду покушавају да охрабре Америку на промене”, каже Гибс.

Да ли очекујете да ће Нобелов лауреат за мир постићи мир у Авганистану, на пример?

Бојим се да Обама неће постићи мир у Авганистану, њега притискају моћни милитаристички лобији да повећа војне трупе без икакве јасне перспективе да успе, без јасне дефиниције шта би тај успех значио и како би се постигао. Рат у Авганистану видим као још један прљави империјалистички рат, који је само погоршао стање на терену. Што се дуже Америка задржи тамо, то ће ефекти бити гори. Најбоље би било да се оданде одмах повучемо. Али тешко је вратити духа у боцу – када сте га једном из ње пустили.

О америчкој спољној политици?

Моје уверење је да САД стално настоједа погоршајуствари. То су урадилена Косову, то су урадилеу БиХ, и то су урадилеу Авганистану и Ираку. Никоме, притоме, а најмање мени,не пада на памет да брани Садама Хусеина, или талибане, или Милошевића. Они су били лоши и за своју земљу и за свет. Али америчка интервенција је у сваком од ових случајева додатно погоршала ствари на домаћем и међународном терену. Што дуже САД остану у Авганистану, последице ће бити драстичније.

Ту је и финансијска компонента?

Ирак ће по процени Џозефа Штиглица коштати три билиона долара, Авганистан још није процењен, али сигурно ће бити баснослован. Америка,једноставно,више себи не може да приушти овакве трошкове. Са рецесијом и притиском на амерички долар, мислим да ће се бизнисмени и финансијски кругови побунити и тражити да се смање трошкови за ратове, јер су се они претворили и у финансијске дестабилизаторе.

Разочарали сте се у левичарски покрет у САД и у свету када су подржали рат против Југославије. Како се то догодило?

На левичаре,у које и себе убрајам,утицало је поређење српских злочина са нацистичким. Мислим да су Срби починили много злочина, али ни приближно колико нацисти. Али та оптужба је била врло привлачна људима на левици, који на Други светски рат гледају као на једини „добри рат”. За разлику од Вијетнамског или Корејског рата, који су били империјалистички,и за мене је Други светски рат био праведан.

У ствари, ја не сумњам да је Милошевић био зликовац, али не верујем да је Туђман био ишта бољи, или Хашим Тачи, или Изетбеговић. Чудно је то што је Туђман идентификовао Хрватску са усташком државом, а ипак није он него Милошевић проглашен за Хитлера.

Има ли добрих вести, да ли очекујете нове „хуманитарне интервенције” по свету?

Добре вести су да САД више немају трупе које би могле да учествују у некој новој интервенцији. Постоји коалиција „Спасимо Дарфур” која тражи америчку интервенцију у Дарфуру. То би,по мом мишљењу,била катастрофа. И Џорџ Клуни је ту активан. Једина добра ствар америчког ангажмана у Ираку и Авганистану јесте тошто држава једноставно нема више војника да ратују у другим малим регионима.

Зорана Шуваковић