Sud za eks­tra­di­ci­je u Lon­do­nu od­bio je da iz­ru­či Sr­bi­ji Eju­pa Ga­ni­ća, biv­šeg čla­na rat­nog pred­sed­ni­štva Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ko­ji se te­re­ti za rat­ne zlo­či­ne. Sud je u obra­zlo­že­nju na­veo da po­sto­je do­ka­zi da bi su­đe­nje Ga­ni­ću u Sr­bi­ji bi­lo po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­no.

„Ni­su mi pre­do­če­ni bi­lo ka­kvi no­vi do­ka­zi ko­ji bi mo­gli da bu­du oce­nje­ni kao ve­ro­do­stoj­ni. Ovaj pro­ces je po­kre­nut iz po­li­tič­kih raz­lo­ga”, oce­nio je su­di­ja Ti­mo­ti Vork­man.

Za­me­nik srp­skog tu­ži­o­ca za rat­ne zlo­či­ne Bru­no Ve­ka­rić re­kao je da će Tu­ži­la­štvo na ovu od­lu­ku ulo­ži­ti žal­bu Vi­šem su­du.

Sr­bi­ja ima pra­vo žal­be Vi­šem su­du, pred ko­jim će se vo­di­ti pot­pu­no nov po­stu­pak. O zah­te­vu za eks­tra­di­ci­ju po­tom od­lu­ču­je mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, ko­ju za­tim tre­ba da po­tvr­di Dom lor­do­va u bri­tan­skom par­la­men­tu.

Sud za eks­tra­di­ci­je u Lon­do­nu je 14. ju­la okon­čao dvo­ne­delj­nu ras­pra­vu o zah­te­vu za iz­ru­če­nje Ga­ni­ća, ka­da je od­bio i zah­tev nje­go­ve od­bra­ne da mu se uki­ne kuć­ni pri­tvor uz po­la­ga­nje ka­u­ci­je. Ga­nić je 1. mar­ta uhap­šen na lon­don­skom aero­dro­mu Hi­trou po po­ter­ni­ci srp­skog In­ter­po­la, a de­set da­na ka­sni­je je pu­šten iz eks­tra­di­ci­o­nog pri­tvo­ra uz ka­u­ci­ju od 300.000 evra i za­bra­nu na­pu­šta­nja Ve­li­ke Bri­ta­ni­je do od­lu­ke su­da o nje­go­voj eks­tra­dik­ci­ji. Na zah­tev Tu­ži­la­štva za rat­ne zlo­či­ne, Vi­ši sud u Be­o­gra­du po­kre­nuo je u de­cem­bru 2008. go­di­ne is­tra­gu pro­tiv Ga­ni­ća zbog sum­nje da je ne­po­sred­no, za­jed­no sa dru­gim oso­ba­ma, su­prot­no kon­kret­nim spo­ra­zu­mi­ma o mir­nom po­vla­če­nju je­di­ni­ca JNA iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, iz­da­vao na­re­đe­nja za na­pa­de na objek­te JNA u Sa­ra­je­vu – voj­nu bol­ni­cu, Dom JNA, ko­lo­nu sa­ni­tet­skih vo­zi­la i voj­nu ko­lo­nu u Do­bro­vo­ljač­koj uli­ci.

Re­še­njem o spro­vo­đe­nju is­tra­ge Ga­ni­ću se na te­ret sta­vlja­ju tri kri­vič­na de­la – rat­ni zlo­čin pro­tiv ra­nje­ni­ka i bo­le­sni­ka, pro­tiv­prav­no ubi­ja­nje i ra­nja­va­nje ne­pri­ja­te­lja i upo­tre­ba ne­do­zvo­lje­nih sred­sta­va bor­be. Sa­op­šte­nju od­lu­ke u lon­don­skom su­du pri­su­stvo­vao je srp­ski tu­ži­lac za rat­ne zlo­či­ne Vla­di­mir Vuk­če­vić.

U sud­ni­ci su bi­li i čla­no­vi po­ro­di­ce Eju­pa Ga­ni­ća. Na­kon či­ta­nja od­lu­ke su­da, Ga­ni­će­va ćer­ka Emi­na je za­pla­ka­la i za­gr­li­la bra­ta i oca.

„On je pot­pu­no slo­bo­dan čo­vek. Zah­tev je od­bi­jen i dok­tor Ga­nić je na pu­tu za Sa­ra­je­vo”, re­kao je sa­vet­nik Da­mir Ar­na­ut, član prav­nog ti­ma Ga­ni­će­ve od­bra­ne, pre­ne­li su sa­ra­jev­ski me­di­ji. Pred­se­da­va­ju­ći pred­sed­ni­štva BiH Ha­ris Si­laj­džić iz­ja­vio je me­di­ji­ma da je „po­be­di­la prav­da”.

U ma­sa­kru u Do­bro­vo­ljač­koj uli­ci u Sa­ra­je­vu, 2. i 3. ma­ja 1992. go­di­ne ubi­je­na su 42 voj­ni­ka i ofi­ci­ra JNA, a 73 ra­nje­na, dok je 215 za­ro­blje­no. Bru­tal­na ubi­stva na uli­ca­ma Sa­ra­je­va na­zva­na su „le­gi­tim­nom ak­ci­jom”.

Kroz Do­bro­vo­ljač­ku naj­pre je mir­no pro­pu­šte­no de­se­tak voj­nih vo­zi­la, a kad je osta­tak ko­lo­ne, sa oko 200 voj­ni­ka, sti­gao do mo­sta Dr­ve­ni­ja, osu­ta je palj­ba iz pe­ša­dij­skog oruž­ja, sa Bi­stri­ka i iz prav­ca re­ke Mi­ljac­ke. Sa svih stra­na voj­sku je okru­ži­lo vi­še od 2.000 „ze­le­nih be­ret­ki”, „te­ri­to­ri­ja­la­ca”, po­li­ca­ja­ca i na­o­ru­ža­nih ci­vi­la. Na voj­sku je pu­ca­no i sa pro­zo­ra obli­žnjih ku­ća, a za­tim je ko­lo­na za­su­ta palj­bom iz ruč­nih ba­ca­ča, „zo­lja” i „osa”.

A. Pe­tro­vić

----------------------------------------

Ve­ka­rić: Pr­vo po­lu­vre­me

„Po­štu­je­mo od­lu­ku en­gle­skog su­da i ne že­li­mo da je ko­men­ta­ri­še­mo. Ne že­li­mo da na­šim ko­men­ta­ri­ma vr­ši­mo pri­ti­sak na Vi­ši sud. Od­lu­ka o od­bi­ja­nju eks­tra­di­ci­je obra­zlo­že­na je tvrd­njom da Ga­nić u Sr­bi­ji ne bi imao fer su­đe­nje, upr­kos iz­ve­šta­ji­ma ko­ji go­vo­re upra­vo su­prot­no o su­đe­nji­ma za rat­ne zlo­či­ne u Sr­bi­ji. Po­ku­ša­li smo prav­nim ar­gu­men­ti­ma da uve­ri­mo sud u is­prav­nost od­lu­ke o iz­ru­če­nju, ni­smo us­pe­li, ali ovo je sa­mo pr­vo po­lu­vre­me i ide­mo da­lje – re­kao je ju­če za „Po­li­ti­ku” Bru­no Ve­ka­rić, za­me­nik srp­skog tu­ži­o­ca za rat­ne zlo­či­ne.