Свет

Ејуп Ганић неће бити изручен Србији

Ту­жи­ла­штво за рат­не зло­чи­не уло­жи­ће жал­бу на од­лу­ку су­да да од­би­је из­ру­че­ње

Ејуп Ганић

Суд за екс­тра­ди­ци­је у Лон­до­ну од­био је да из­ру­чи Ср­би­ји Еју­па Га­ни­ћа, бив­шег чла­на рат­ног пред­сед­ни­штва Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, ко­ји се те­ре­ти за рат­не зло­чи­не. Суд је у обра­зло­же­њу на­вео да по­сто­је до­ка­зи да би су­ђе­ње Га­ни­ћу у Ср­би­ји би­ло по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­но.

„Ни­су ми пре­до­че­ни би­ло ка­кви но­ви до­ка­зи ко­ји би мо­гли да бу­ду оце­ње­ни као ве­ро­до­стој­ни. Овај про­цес је по­кре­нут из по­ли­тич­ких раз­ло­га”, оце­нио је су­ди­ја Ти­мо­ти Ворк­ман.

За­ме­ник срп­ског ту­жи­о­ца за рат­не зло­чи­не Бру­но Ве­ка­рић ре­као је да ће Ту­жи­ла­штво на ову од­лу­ку уло­жи­ти жал­бу Ви­шем су­ду.

Ср­би­ја има пра­во жал­бе Ви­шем су­ду, пред ко­јим ће се во­ди­ти пот­пу­но нов по­сту­пак. О зах­те­ву за екс­тра­ди­ци­ју по­том од­лу­чу­је ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, ко­ју за­тим тре­ба да по­твр­ди Дом лор­до­ва у бри­тан­ском пар­ла­мен­ту.

Суд за екс­тра­ди­ци­је у Лон­до­ну је 14. ју­ла окон­чао дво­не­дељ­ну рас­пра­ву о зах­те­ву за из­ру­че­ње Га­ни­ћа, ка­да је од­био и зах­тев ње­го­ве од­бра­не да му се уки­не кућ­ни при­твор уз по­ла­га­ње ка­у­ци­је. Га­нић је 1. мар­та ухап­шен на лон­дон­ском аеро­дро­му Хи­троу по по­тер­ни­ци срп­ског Ин­тер­по­ла, а де­сет да­на ка­сни­је је пу­штен из екс­тра­ди­ци­о­ног при­тво­ра уз ка­у­ци­ју од 300.000 евра и за­бра­ну на­пу­шта­ња Ве­ли­ке Бри­та­ни­је до од­лу­ке су­да о ње­го­вој екс­тра­дик­ци­ји. На зах­тев Ту­жи­ла­штва за рат­не зло­чи­не, Ви­ши суд у Бе­о­гра­ду по­кре­нуо је у де­цем­бру 2008. го­ди­не ис­тра­гу про­тив Га­ни­ћа због сум­ње да је не­по­сред­но, за­јед­но са дру­гим осо­ба­ма, су­прот­но кон­крет­ним спо­ра­зу­ми­ма о мир­ном по­вла­че­њу је­ди­ни­ца ЈНА из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, из­да­вао на­ре­ђе­ња за на­па­де на објек­те ЈНА у Са­ра­је­ву – вој­ну бол­ни­цу, Дом ЈНА, ко­ло­ну са­ни­тет­ских во­зи­ла и вој­ну ко­ло­ну у До­бро­во­љач­кој ули­ци.

Ре­ше­њем о спро­во­ђе­њу ис­тра­ге Га­ни­ћу се на те­рет ста­вља­ју три кри­вич­на де­ла – рат­ни зло­чин про­тив ра­ње­ни­ка и бо­ле­сни­ка, про­тив­прав­но уби­ја­ње и ра­ња­ва­ње не­при­ја­те­ља и упо­тре­ба не­до­зво­ље­них сред­ста­ва бор­бе. Са­оп­ште­њу од­лу­ке у лон­дон­ском су­ду при­су­ство­вао је срп­ски ту­жи­лац за рат­не зло­чи­не Вла­ди­мир Вук­че­вић.

У суд­ни­ци су би­ли и чла­но­ви по­ро­ди­це Еју­па Га­ни­ћа. На­кон чи­та­ња од­лу­ке су­да, Га­ни­ће­ва ћер­ка Еми­на је за­пла­ка­ла и за­гр­ли­ла бра­та и оца.

„Он је пот­пу­но сло­бо­дан чо­век. Зах­тев је од­би­јен и док­тор Га­нић је на пу­ту за Са­ра­је­во”, ре­као је са­вет­ник Да­мир Ар­на­ут, члан прав­ног ти­ма Га­ни­ће­ве од­бра­не, пре­не­ли су са­ра­јев­ски ме­ди­ји. Пред­се­да­ва­ју­ћи пред­сед­ни­штва БиХ Ха­рис Си­лај­џић из­ја­вио је ме­ди­ји­ма да је „по­бе­ди­ла прав­да”.

У ма­са­кру у До­бро­во­љач­кој ули­ци у Са­ра­је­ву, 2. и 3. ма­ја 1992. го­ди­не уби­је­на су 42 вој­ни­ка и офи­ци­ра ЈНА, а 73 ра­ње­на, док је 215 за­ро­бље­но. Бру­тал­на уби­ства на ули­ца­ма Са­ра­је­ва на­зва­на су „ле­ги­тим­ном ак­ци­јом”.

Кроз До­бро­во­љач­ку нај­пре је мир­но про­пу­ште­но де­се­так вој­них во­зи­ла, а кад је оста­так ко­ло­не, са око 200 вој­ни­ка, сти­гао до мо­ста Др­ве­ни­ја, осу­та је паљ­ба из пе­ша­диј­ског оруж­ја, са Би­стри­ка и из прав­ца ре­ке Ми­љац­ке. Са свих стра­на вој­ску је окру­жи­ло ви­ше од 2.000 „зе­ле­них бе­рет­ки”, „те­ри­то­ри­ја­ла­ца”, по­ли­ца­ја­ца и на­о­ру­жа­них ци­ви­ла. На вој­ску је пу­ца­но и са про­зо­ра обли­жњих ку­ћа, а за­тим је ко­ло­на за­су­та паљ­бом из руч­них ба­ца­ча, „зо­ља” и „оса”.

А. Пе­тро­вић

----------------------------------------

Ве­ка­рић: Пр­во по­лу­вре­ме

„По­шту­је­мо од­лу­ку ен­гле­ског су­да и не же­ли­мо да је ко­мен­та­ри­ше­мо. Не же­ли­мо да на­шим ко­мен­та­ри­ма вр­ши­мо при­ти­сак на Ви­ши суд. Од­лу­ка о од­би­ја­њу екс­тра­ди­ци­је обра­зло­же­на је тврд­њом да Га­нић у Ср­би­ји не би имао фер су­ђе­ње, упр­кос из­ве­шта­ји­ма ко­ји го­во­ре упра­во су­прот­но о су­ђе­њи­ма за рат­не зло­чи­не у Ср­би­ји. По­ку­ша­ли смо прав­ним ар­гу­мен­ти­ма да уве­ри­мо суд у ис­прав­ност од­лу­ке о из­ру­че­њу, ни­смо ус­пе­ли, али ово је са­мо пр­во по­лу­вре­ме и иде­мо да­ље – ре­као је ју­че за „По­ли­ти­ку” Бру­но Ве­ка­рић, за­ме­ник срп­ског ту­жи­о­ца за рат­не зло­чи­не.

објављено: 27/07/2010

Последњи коментари

panonski mornar | 28/07/2010 11:54

Нема суда који сме да осуди америчку политику и злочине почињене ради остварења те политике. То је недавно потврдио МСП, а сад и британски, гле чуда! Сви судски поступци се воде тако да „независне судије“ могу само да пруже легитимитет тој политици и заштиту злочинцима. Тужимо оне који се противе признању НАТО-државе на КиМ или стварању муслиманске унитарне БиХ и уверићете се да ћемо спор добити, па било то и пред америчким судом. Сада ће и суд у БиХ брзо привести крају поступак у вези са злочином у Добровољачкој улици користећи поред Хашког и став британског судства, чиме добија димензију - планетарне правде. Светла на позорници могу да се погасе, користиће то и нама овако обесправљеним - биће нас можда мање стид у мраку.

Поздрав из Бања Луке | 28/07/2010 11:59

А зар је неко очекивао да за нас има правде на "Западу"? За нас су увјек други аршини! А Ганићу се требало судити 1992., али прије њега требало је судити "комуњарама" који су радили против свога народа, а зарад свога џепа!

Vera Pankov | 28/07/2010 15:53

BRUNO VEKARIC....G-din VUKCEVIC....apsolutni....super...
" eksperti " .....nema sta!
Sve same pobede srpskih pravnika i politicara, mozemo da se ponosimo,narode!