Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 28. januara – Predlog usklađivanja Ustava Bosne i Hercegovine i njenog izbornog zakona sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, koji je uradila Stranka za BiH, nije ništa drugo do stvaranje prostora za nove političke manipulacije, zajednički je stav vodećih srpskih i hrvatskih partija u BiH. Oni, ujedno, poručuju da predlog Stranke za BiH neće dobiti njihovu podršku u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Stranka za BiH je, pored ostalog, predložila da Predsedništvo BiH, umesto tri, ima četiri člana, s tim da bi četvrti član bio „iz reda ostalih”. Slična promena predložena je i za Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH. Prema predlogu Stranke za BiH, čiji je lider Haris Silajdžić, i u Domu naroda bila bi „tri delegata iz reda ostalih”. Uz to, Stranka za BiH je najavila i predlaganje amandmana „koji otklanja nefunkcionalnost prouzrokovanu mehanizmom entitetskog glasanja”. Šta se pod tim podrazumeva, nije navedeno u saopštenju za javnost.

Premijer Republike Srpske i predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik nam je kazao da je reč o „ishitrenom potezu Stranke za BiH”. „Naš stav je da predlog promena Ustava i Izbornog zakona BiH treba da bude rezultat dogovora svih relevantnih političkih faktora, a ne ove ili one partije. I da predlog napravimo tek kada dobijemo i proučimo presudu Suda za ljudska prava iz Strazbura. Takođe, spremni smo da razgovaramo, ali nećemo pristati ni na jedno rešenje koje bi bilo na štetu Republike Srpske.”

Što se tiče predloga da u Dom naroda budu birani i delegati „iz reda ostalih”, Dodik je podvukao: „Lično sam za to da predstavnici nacionalnih manjina, a ne ’ostali’, dobiju kvotu u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. Mi podržavamo i predlog da se izbor članova Predsedništva preformuliše, odnosno da ta odredba glasi da se jedan član Predsedništva BiH bira u Republici Srpskoj, a dva u Federaciji BiH.“

Komentarišući predlog Stranke za BiH, portparol Hrvatske demokratske zajednice 1990 Veso Vegar je za „Politiku” rekao: „Ni u jednom zemlji na svetu na postoji odrednica ’ostali’, već nacionalne manjine. Očigledno je da autori ovog predloga pod ’ostalim’ računaju na Bošnjake koji bi se izjasnili kao Bosanci, Muslimani... kao što se i sada neki izjašnjavaju. To bi im, prema njihovoj političkoj matematici, omogućilo da u Predsedništvu BiH stvarno imaju dva Bošnjaka. Predlog da u Dom narodu budu izabrana i tri delegata ’iz reda ostalih’ zaista je besmislen. Dom naroda, jednostavno, ne može da bude ni dom ostalih, ni dom nacionalnih manjina. Dakle, reč je o pokušaju stvaranja prostora za nove manipulacije koje bi Bošnjacima omogućile nadmoćnu poziciju u delu zajedničkih organa BiH i Federacije BiH.”

Sa Vegarovom ocenom da je reč o pokušaju da se stvori prostor za nove političke manipulacije saglasan je i predsednik Srpske demokratske stranke Mladen Bosić. „Niko ovde nije toliko naivan da bi naseo na pokušaj Stranke za BiH da preko ’ostalih’ naruši nacionalni balans u zajedničkim organima BiH. Mi smo izvukli pouke iz prvih višestranačkih izbora, na kojima je dr Ejup Ganić za člana Predsedništva BiH kandidovan kao Jugosloven, a posle se ponašao kao najortodoksniji Bošnjak”, izjavio je Bosić našem listu.

Boro Marić