Нови диктат странке Хариса Силајџића из Сарајева

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 28. јануара – Предлог усклађивања Устава Босне и Херцеговине и њеног изборног закона са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, који је урадила Странка за БиХ, није ништа друго до стварање простора за нове политичке манипулације, заједнички је став водећих српских и хрватских партија у БиХ. Они, уједно, поручују да предлог Странке за БиХ неће добити њихову подршку у Парламентарној скупштини БиХ.

Странка за БиХ је, поред осталог, предложила да Председништво БиХ, уместо три, има четири члана, с тим да би четврти члан био „из реда осталих”. Слична промена предложена је и за Дом народа Парламентарне скупштине БиХ. Према предлогу Странке за БиХ, чији је лидер Харис Силајџић, и у Дому народа била би „три делегата из реда осталих”. Уз то, Странка за БиХ је најавила и предлагање амандмана „који отклања нефункционалност проузроковану механизмом ентитетског гласања”. Шта се под тим подразумева, није наведено у саопштењу за јавност.

Премијер Републике Српске и председник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик нам је казао да је реч о „исхитреном потезу Странке за БиХ”. „Наш став је да предлог промена Устава и Изборног закона БиХ треба да буде резултат договора свих релевантних политичких фактора, а не ове или оне партије. И да предлог направимо тек када добијемо и проучимо пресуду Суда за људска права из Стразбура. Такође, спремни смо да разговарамо, али нећемо пристати ни на једно решење које би било на штету Републике Српске.”

Што се тиче предлога да у Дом народа буду бирани и делегати „из реда осталих”, Додик је подвукао: „Лично сам за то да представници националних мањина, а не ’остали’, добију квоту у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Ми подржавамо и предлог да се избор чланова Председништва преформулише, односно да та одредба гласи да се један члан Председништва БиХ бира у Републици Српској, а два у Федерацији БиХ.“

Коментаришући предлог Странке за БиХ, портпарол Хрватске демократске заједнице 1990 Весо Вегар је за „Политику” рекао: „Ни у једном земљи на свету на постоји одредница ’остали’, већ националне мањине. Очигледно је да аутори овог предлога под ’осталим’ рачунају на Бошњаке који би се изјаснили као Босанци, Муслимани... као што се и сада неки изјашњавају. То би им, према њиховој политичкој математици, омогућило да у Председништву БиХ стварно имају два Бошњака. Предлог да у Дом народу буду изабрана и три делегата ’из реда осталих’ заиста је бесмислен. Дом народа, једноставно, не може да буде ни дом осталих, ни дом националних мањина. Дакле, реч је о покушају стварања простора за нове манипулације које би Бошњацима омогућиле надмоћну позицију у делу заједничких органа БиХ и Федерације БиХ.”

Са Вегаровом оценом да је реч о покушају да се створи простор за нове политичке манипулације сагласан је и председник Српске демократске странке Младен Босић. „Нико овде није толико наиван да би насео на покушај Странке за БиХ да преко ’осталих’ наруши национални баланс у заједничким органима БиХ. Ми смо извукли поуке из првих вишестраначких избора, на којима је др Ејуп Ганић за члана Председништва БиХ кандидован као Југословен, а после се понашао као најортодокснији Бошњак”, изјавио је Босић нашем листу.

Боро Марић