Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Осуђен кинески дисидент

Осуђен кинески дисидент
Активисти у Хонгконгу протестовали због осуде Лију Сијаобоа (Фото Бета)

Према извештајима агенција
Пекинг –  Лију Сијаобо (53), кога западни медији описују као најпознатијег кинеског дисидента, осуђен је на 11 година затвора због „заговарања активности усмерене на субверзију владе”. Како преноси кинеска званична агенција Синхуа, Први пекиншки народни суд је у првостепеној пресуди Лијуа лишио и политичких права на две године.

Синхуа преноси саопштење суда у којем пише да се суд стриктно држао правних процедура у овом случају и да је у потпуности заштитио права Лијуа у судском спору. Према саопштењу суда, суђење је било отворено за јавност, као и да су два адвоката бранила Лијуа, док је суђењу присуствовала и његова породица.

Међутим, за разлику од кратког извештаја Синхуе, који углавном преносе сви кинески медији, западни медији истичу како је Лију Сијаобо осуђен због тога што је објавио текст у којем је тражио демократизацију Кине, као и да је пресуда изречена након двоипочасовног суђења. Како преноси АП, Лију у року од десет дана може поднети жалбу на пресуду, али је његова жена Лију Сија рекла да он то неће учинити. Лијуова супруга је казала за ову новинску агенцију да је он изгледао смирено и да је питао за чланове породице и пријатеље у кратком сусрету после изрицања пресуде.

Лију је, иначе, учествовао у организацији петиције „Повеља 08” у којој се под паролом „окончајмо праксу да на речи гледамо као на злочин” директно позива на поштовање људских права и опсежне политичке реформе у Кини, при чему је он познат као аутор бројних есеја, објављених на Интернету, у којима се критикује владајућа Комунистичка партија. Ухапшен је у децембру 2008. године, непосредно пре објављивања „Повеље 08”, при чему је он једини ухапшен иако је петицију потписало више од 300 људи, међу којима су и неки од водећих кинеских интелектуалаца. Невладина организација Браниоци људских права у Кини тврди да је спорну петицију потписало више од 10.000 људи, међу којима многи дисиденти и угледни интелектуалци, јер је она објављена на Интернету.

За овај судски спор заинтересовали су се и бројни представници амбасада западних земаља, који, као и новинари, како преноси АФП, нису могли да присуствују ни суђењу нити изрицању пресуде. Први секретар америчке амбасаде у Пекингу Грегори Меј био је један од неколико десетина страних дипломата којима није дозвољено да присуствују суђењу и изрицању пресуде, при чему је он истакао да су САД „дубоко забринуте овом пресудом”.

„Наставићемо да позивамо кинеску владу да га одмах ослободи, као и да поштује права кинеских грађана на мирно изражавање политичких ставова који подржавају универзално признате основне слободе”, рекао је Меј после изрицања пресуде, преносе међународне агенције.

Осуди пресуде придружиле су се и бројне организације за заштиту људских права, а представник „Хјуман рајтс воча” за Азију назвао ју је „изругивањем правди”. Група активиста је и протестовала испред представништва кинеске владе у Хонгконгу.

Међутим, портпаролка министарства иностраних послова Кине Ђијанг Ју је пре неколико дана саопштила новинарима да захтеви амбасада за ослобађање Лијуа представљају „грубо мешање у унутрашње ствари Кине”.

Лију Сијаобо је бивши професор на Универзитету у Пекингу, који се 1989. придружио штрајку глађу у знак подршке студентима који су протестовали на тргу Тјенанмен. Протести су угушен у крви, а Лију је провео 20 месеци у затвору због учествовања. Деведесетих година осуђен је због критиковања Комунистичке партије Кине на три године принудног рада, а више месеци провео је у кућном притвору.

Осуда Лијуа на затворску казну од 11 година је најдужа казна за „подстицање рушења” откако је то као злочин 1997. уврштено у кривични законик Народне Републике Кине.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.