Портрет без рама: Џорџ Сорос

„Сада сам на страни анђела, и то није лака улога. Стварно мислим да је важно за све нас, за човечанство, за менаџере хеџ фондова и друге људе да наша цивилизација преживи”, упозорио је прошлог петка у Давосу Џорџ Сорос (81), легендарни берзански инвеститор, и један од водећих глобалних филантропа модерног времена.

Само неки дан раније, Сорос је прогнозирао да Европа, због неизвесне дужничке кризе, клизи у хаос и сукобе, док Америку чекају плима уличних сукоба, класни рат и брутално гушење немира.

„Свет улази у један од најопаснијих периода у модерној историји: раздобље зла. Овако тешку и озбиљну ситуацију још нисам видео у својој каријери”, описао је финансијски махер који је 1947. године из родне Мађарске прешао на Запад, где се изборио за статус једног од најутицајнијих берзанских шпекуланата данашњице.

Лукава игра великих улога (у само једном дану 1992. године оборио је вредност британске фунте за петину, а 1997. заљуљао је тајландски бахт) ипак није била прва животна вокација Џорџа Сороса. Пребег из комунистичког дела Европе, своју животну филозофију утемељио је на престижној Лондонској школи за економију (1947–1952), у кружоку сер Карла Попера, заговорника теорије „отвореног друштва” Анрија Бергсона.

Поперова књига „Отворено друштво и његови непријатељи” имала је пресудан утицај на Сороса. Идеал демократског отвореног друштва у коме је власт одговорна и толерантна, а грађани питани саиграчи у уређивању друштвених односа и институција, Сорос је у јеку хладног рата понео у нови живот преко Атлантика. „Изгубио сам се у филозофским апстракцијама, одлучио сам да баталим и посветим се прављењу пара”, описао је своје опредељење Сорос много касније.

Путујући продавац јевтиних торби и сувенира, Сорос се брзо запослио у банци мађарских исељеника Сингер и Фридлендер, да би на Волстрит прешао већ 1956. Свет великог новца више није напуштао, стекавши касније поверење неких од најугледнијих финансијера, међу њима и породице Ротшилд.

Са 12 милиона долара капитала инвеститора, Сорос је 1973. основао хеџ фонд који је у доба најлибералнијег капитализма 20. века стекао имовину од око 27 милијарди долара.

„Када сам зарадио више него што је мени и мојој породици било неопходно, усредсредио сам се на добротворни рад”, открива Сорос у званичној биографији. Иза неуспелог покушаја у Јужној Африци, Сорос се здушно окренуо темељном подстицању „отвореног друштва” у Европи и многим другим деловима света, усмеривши за то више од седам милијарди долара.

Елитни протагониста либералног капитализма данас сматра да је вишедеценијско апсолутно поверење развијеног света у разум финансијских тржишта било судбоносна грешка.

„Ја сам издајник своје класе. Сматрам да су разлике у приходима исувише широке и треба их сузити”, поручио је „инвеститор над инвеститорима”.

 Тања Вујић