Договор о помирењу два ривалска палестинска покрета – умереног Фатаха и екстремног Хамаса – без премца је усталасао већ увелико уздрману геополитичку ситуацију на Блиском истоку. Својеврсно национално уједињење Палестинаца, према првим реакцијама, највише смета Израелцима и дефинитивно им представља нови изазов у дипломатској борби да спрече палестинску кампању да постигну признање независне државе у септембру у току заседања Генералне скупштине Уједињених нација.

Упркос томе што председник Израела Шимон Перес сматра да је помирење између Фатаха Махмуда Абаса и ривалског исламистичког Хамаса „фатална грешка, која ће спречити оснивање палестинске државе и саботирати шансе за мир и стабилност у региону”, палестински председник тврди да ће мировни преговори с Израелом и даље бити могући за време мандата нове, прелазне палестинске владе.

Абас је прецизирао да ће Палестинска ослободилачка организација (ПЛО), коју он предводи, а којој Хамас не припада, бити и даље „одговорна за вођење политике и преговора”.

Договором, који је постигнут тајним преговорима у Египту, предвиђа се да се у року од осам месеци одрже палестински општи избори, а да се у међувремену оснује привремена влада националног јединства.

Фатах, који управља Западном обалом, и Хамас, који влада појасом Газе, у сукобу су од петодневног палестинског грађанског рата 2007. године када се распала влада националног јединства настала после избора 2006. на којима је, иначе, победио Хамас. Палестински рат се завршио тако што су хамасовци насилно преузели власт у појасу Газе.

Хамас, за разлику до Фатаха, не признаје Израел, раније споразуме с том земљом и одбија да одбаци насиље, што је био услов за контакте западних сила с тим покретом, коју САД, ЕУ и Израел сматрају терористичком организацијом.

Премда је израелски премијер Бенјамин Нетанијаху одмах поручио Фатаху да „не можете имати мир и са Израелом и с Хамасом, изаберите Израел”, није немогуће да Хамас одбаци насиље и тиме постане валидан преговарач без одреднице „терористичка организација”. Уосталом, и ПЛО је својевремено имао тај „статус” па је успео да се реформише.

Из Вашингтона је стигао коментар да САД сматрају да свака палестинска влада мора да одбаци насиље, поштује раније мировне споразуме и призна право Израела да постоји, ако намерава да има конструктивну улогу. Стејт департмент је саопштио и да САД подржавају помирење под условом да промовише мир.

Овај благ став САД не деле израелски званичници који су одмах саопштили да ће ово саботирати мировни процес. Међутим, право питање за израелског премијера јесте и колико су и његови ултрадесничарски партнери у влади били препрека за мировне преговоре. Нетанијахуово подилажење коалиционим партнерима тиме што није продужио мораторијум о изградњи јеврејских кућа на Западној обали и у источном Јерусалиму директно је онемогућило рунду преговора која је под покровитељством САД почела септембра прошле године.

Чињеница да су мировни преговори практично у ћорсокаку омогућила је да и Палестинци збију редове и успоставе јединство у намери да оформе независну палестинску државу. Помирење Фатаха и Хамаса је у неку руку логично, будући да је Абас протеклих месеци изгубио свог главног заштитника у региону – бившег египатског председника Хоснија Мубарака. С друге стране, Хамасу у региону највише „чува леђа” сиријски председник Башар ал Асад, чија се власт протеклих дана љуља под налетом демонстраната и сиријских служби безбедности које немилосрдно гуше протесте.

У таквој ситуацији Палестинци су очигледно решење нашли у јединству, које сасвим логично не одговара Јеврејима, будући да је лакше преговарати са разједињеним супарником него с оним који ужива чврсту подршку целог народа.

У првим реакцијама из Израела чини се да је најуравнотеженији израелски министар одбране Ехуд Барак, који је за израелски војни радио рекао да јеврејска држава може да обнови преговоре и контакте са новом владом само ако она „распусти терористичке инфраструктуре, призна Израел, као и раније споразуме ПЛО са Израелом”.

Уосталом, чак и да је у међувремену Израел постигао мировни споразум са Абасовим Фатахом, никад нико није изнео план како би тај споразум био примењен у појасу Газе, који је под контролом Хамаса.

Уколико се Хамас буде држао свог садашњег „програма”, који не укључује преговоре с Израелом, његово признавање и прекид терористичких напада, ово палестинско помирење биће отежавајућа околност за Абаса. Међутим, пацификација Хамаса отежаће преговарачку позицију Израела, који у последње време губи наклоност, пре свега, европских земаља.

Н. Радичевић