Од нашег дописника

Атина – После четвородневне агоније, угледни економиста и банкар Лукас Пападемос добио је од председника Каролоса Папуљаса мандат за састав коалиционе владе која ће земљу водити до одржавања превремених избора у фебруару.

„Уверен сам да је чланство наше земље у еврозони гарант монетарне стабилности и сви морамо да будемо оптимисти у погледу крајњег резултата, све док смо уједињени”, рекао је 64-годишњи Пападемос, бивши заменик председника Европске централне банке.

Пападемос није члан ниједне странке, а у последње време био је саветник сад већ бившег премијера Јоргоса Папандреуа.

Састав владе биће објављен данас, за када је предвиђено и полагање заклетве, јер су још у току страначка договарања и надмудривања. Неизвесно је хоће ли Евангелос Венизелос остати на месту министра финансија, како је раније објављено.

После скандала у среду увече са објављивањем имена председника парламента Филипоса Пецаликоса као новог премијера, па његовог повлачења неколико минута пре званичне инаугурације, опште је расположење да је све могуће. Овдашњи медији једногласни су у оцени да су лидери Пасока, Папандреу, и Нове демократије, Антонис Самарас, „изгубили компас!” 

Из свега што се догодило и што је речено, јасно је да је Пецаликос имао само подршку Папандреуа, док су и социјалисти и опозиција сматрали да није довољно јак да поведе владу.

Пападемос је све време фигурирао као најјачи и најугледнији кандидат, али је његов избор првог дана практично зауставио Самарас уз подршку Пасоковог министра финансија Евангелоса Венизелос који је сматрао да Пападемос превише тражи када каже да хоће да има утицаја на састав кабинета, да инсистира на самосталности владе и на еластичнијим изборним роковима.

Пападемос, амерички ђак, предавач на Колумбија универзитету у Њујорку, на Харварду и у Атини, по општим оценама, премијер је који задовољава већину домаћих и европских критеријума у тешком времену када се од његове владе очекује да спроведе ратификацију споразума о мерама неопходним за добијање пакета европске помоћи од 130 милијарди евра и да Грчку спасе од банкрота.

„Част је бити премијер, али је одговорност још већа“, изјавио је он одмах по именовању. „У тренутку када је земља на раскршћу, најважнији су јединство и сарадња у суочавању са проблемима.“

У Бриселу очекују да Грчка сада почне да извршава своје обавезе и да санира последице политичког и финансијског хаоса којима је Атина запретила опстанку зоне евра.

Коалициона влада наступа већ у понедељак када од посланика тражи да подрже нови буџет. Када је реч о новим порезима, нема гаранција да нови кабинет неће морати да пређе на непопуларне мере јер спровођење међународног пакета помоћи у пракси значи нове мере штедње, смањење плата и пензија, отпуштање хиљада радника, укидање колективних уговора у приватном сектору. Практично све оно на чему је претходна влада пала.

Досадашњи премијер Папандреу био је суочен са огромним буџетским дефицитом и спољним дугом од 350 милијарди евра, али је први пут у новијој историји земље отпочео „немогућу мисију” мењања досадашњег начина живота, привреде и финансијског система.

Пападемос, такође, нема разумевање Грка који страхују да ће европски програм донети дубљу рецесију, али има подршку опозиције која, сада и сама на власти, обећава ратификацију споразума са ЕУ.

Фактички, Папандреу одлази са места премијера непоражен приликом последњег гласања у парламенту, али је у очима сународника крив за драматичну ситуацију у којој се Грчка нашла после одлуке да прихвати европску помоћ и тако нацију – како тврде представници радничких синдиката – доведе „на ивицу банкротства и просјачког штапа”.

Дилему да ли је његова идеја о расписивању референдума била кобна политичка грешка или маневар да, како је тврдио, опозицију натера на коалицију, разрешиће време.

У подељеном Пасоку Папандреуа чека још много горких тренутака, оптужби и расправа које ће га вероватно коштати лидерства.

Али када се стишају страсти и Грчка стане на ноге, премијера из треће генерације Папандреуових памтиће по ономе што нико не може да му оспори: да је био први премијер који је покушао да мења Грчку и усудио се да дирне у навике, у традиције које су опстајале у свим владама пре њега.

Њему лично преостаје много занимљивих могућности јер, како је рекао, политику никада није видео као професију.