Од нашег дописника
Букурешт, 22.  јануара – Већ недељу дана свеколики румунски медији су захваћени једном компликованом парапсихолошком причом која је довела нацију у велику недоумицу. Тако велику да се бивши председник Јон Илијеску јавно запитао: „Шта, враћамо се Нострадамусу, или смо у 21. веку?” А његов политички противник Север Војнеску, члан парламента владајуће Демократсколибералне странке и донедавни шеф изборног штаба председника Басескуа, долива уље на ватру: „Мислим да смо стигли до ситуације као у држави  Буркина Фасо: онај ко губи изборе верује да је онај што их је добио користио враџбину са корњачом. Стигли смо до средњовековне Африке.”

Све је потекло од изјава бившег председничког кандидата Мирча Ђоане, иначе председника сената и лидера опозиционе Социјалдемократске странке и његове супруге Михаеле, председнице Румунског црвеног крста. Они су пред новинарима озбиљно устврдили да се „у пратњи председника Басескуа”, током читаве предизборне кампање, налазило „једно лице способно да зада енергетске ударе” и тако „паралише мозак противкандидата”. Ђоана је, наводно, био жртва таквих удараца.

„Сумњиво лице” у председниковој пратњи

Новинари су одмах и скоро једнодушно закључили да је то био „незграпан покушај супружника Ђоана” („Евениментул зилеј”) да некако нађу оправдање за тешке гафове и политичке пропусте који су и довели до сасвим неочекиваног Ђоаниног пораза на недавним председничким изборима, и то у условима када је он располагао свим адутима за победу.

Али штампа, као и свака слободна штампа, није пропустила прилику да око ове теме не заигра мало више, да је продуби. Тако се испоставило да је заиста председник Басеску користио услуге једног парапсихолога, који га је пратио на сваком кораку, стално био непосредно уз њега, упоредо са његовом супругом Маријом и двема кћерима. Председниково обезбеђење је потврдило да је то лице „добро проверено”, али да не припада „служби”. Поменутој особи је свуда било дозвољен приступ и уживала је апсолутну предност међу лицима у председниковој пратњи.

Миц по миц и новинари су утврдили да се ради о извесном Алиодору Манолеу, по струци инжењеру, који се, међутим, посветио, како је сам изјавио, психоенергетици, биосинергетици и неуролингвистичком програмирању. Он је себе прогласио за експерта у тим „наукама” и једно време је радио као „биоенергетски терапеут”. Заједно са супругом, која је прва открила своје неуобичајене моћи, објавио је више књига и „уџбеника” о „суптилној енергетици људског бића”, о „екстрасензоријалним перцепцијама”, „дистанцијалном утицају – теорији и пракси оздрављивања са растојања”. За себе Манолеа каже: „Човек сам који располаже и другим моћима осим оних обичних. Део њих су ми урођене, а други део је стечен и проширен помоћу специфичних тренинга.”

Када је све то обзнањено, искрсла су питања: имамо ли посла са неким шарлатаном, модерним шаманон или је посреди „права парапсихологија” којом се већ деценијама баве истраживачи у Русији и САД, а пре свега њихове тајне службе. Да ли је могуће да се у наше време у председничкој палати држе савремени „врачеви” као „енергетски ослонац” шефа државе. Интересантна је чињеница да је „духобранитељ” маестро Алиодор Манолеа још 2007. био понудио своје „специфичне” услуге ником другом до самом Ђоани и његовој странци. Али није наишао на „дужно” разумевање. Тако да се окренуо другом кориснику, председнику Басескуу у његовој борби за освајање новог петогодишњег мандата.

И Чаушеску је веровао у магију

Читава дискусија, која је наишла на велики одзив публике, кренула је у невероватну ширину. Поменути су Распућин на руском царском двору и астролози америчких председника, Чаушеску, који је веровао у магије, Чаушескуовица, која је своме мужу под јастук стављала босиљак и друге травке како је он никада не би изневерио.

Румуни, они мало образованији, запањили су се када су увидели у какву су причу убачени. Међутим, домаћи новинари (ТВ канал Антена-3) почели су да их теше чињеницом да су „у преко 130 страних публикација и портала, укључујући ’Вашингтон пост’, ’Њујорк тајмс’ и париски ’Монд’ доспели ’енергетски напади’ из Букурешта”. То је навело и аутора овог извештаја на помисао да ни „Политика” не би требало да буде изнимак. С обзиром на то да су и код нас, као и овде, људи подељени на оне који верују у паранормалне моћи и оне који се само смешкају при њиховом помињању.