TRAGOM VESTI

Kuba je odbila američku ponudu od sto hiljada dolara za pomoć nastradalima od uragana „Gustav”, uz napomenu da bi za žrtve bilo najbolje kada bi Vašington ukinuo višedecenijski ekonomski embargo nad ostrvom. Nije potrebno ni da Kubu posete američki specijalisti, koje je ponudio Stejt department, kako bi procenili štetu od prohujalog uragana. Kuba, kako se podseća iz Havane, ima dovoljno svojih visokoškolovanih stručnjaka za uragane, koji su već praktično završili posao. U međuvremenu uragan „Ajk” (po abecednom redu posle „Gustava” i „Hane”, dolazi Ike što se izgovara kao „Ajk”) preti da se svom silinom obruši na Kubu i neka druga karipska ostrva, a iz pozadine potmulo tutnji „Džozefina”.

Pomoć od sto hiljada dolara, koja je preko Tomasa Šenona, pomoćnika državnog sekretara za Zapadnu hemisferu,ponuđena Kubanskoj kancelariji za vezu u Vašingtonu, bila bi prosleđena nevladinim organizacijama na ostrvu, a nikako zvaničnim vlastima u Havani.

„Ako vlasti SAD zaista žele da sarađuju sa narodom Kube posle uraganskih tragedija, nek dozvole prodaju građevinskog materijala”, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova u Havani. Predlaže se takođe da Vašington „ukine restrikcije koje onemogućavaju američke kompanije da odobre komercijalne kredite za kupovinu namirnica u SAD”.

Godišnja šteta od embarga dugog skoro pola veka, penje se na više milijardi dolara i prevazilazi katastrofalne gubitke od uragana „Gustav”. Zato bi „jedino bilo korektno i etično” kada bi se okončala ova „bezobzirna, surova ekonomska, trgovinska i finansijska blokada protiv naše otadžbine”, navodi se u saopštenju iz Havane.

Takođe, Havana dodaje da predsednički kandidat demokrata Barak Obama traži da se „privremeno ukine zabrana da američki Kubanci putuju na Kubu i šalju finansijsku pomoć svojoj porodici”. Džon Mekejn, s druge strane, najpre hoće da vidi jasne znake tranzicije ka demokratiji. Po sadašnjim pravilima, američkim Kubancima dozvoljeno je da putuju na rodno ostrvo samo jednom u tri godine. Suma novca koju mogu da pošalju samo najužoj porodici takođe je strogo ograničena.

Elementarne nepogode često napadaju oba suseda o istom trošku (Ameriku i Kubu), budući da geografija ne zna za državne granice, a istorijat međusobnih ponuda i pomoći takođe je praćen olujnim obrtima. Kuba je 2004. odbila američku pomoć od 50.000 dolara, kao pomoć posle tutnjave „Čarlija”. Ona je ocenila da je ponuda Vašingtona koji „pokušava da nas potčini namećući gladovanje i nemaštinu – cinična i licemerna”.

Ali, kada je naredne godine pred naletom „Katrine” stradalo stotine hiljada Amerikanaca u Nju Orleansu i celoj Luizijani, Kuba je ponudila da na poplavljeno područje pošalje dve hiljade svojih lekara i medicinskog osoblja. Iako je, uzalud iščekujući pomoć i lekove iz Vašingtona, izdahnulo stotine onemoćalih staraca i dece, Bela kuća je odbila lekarsku pomoć iz komunističke Kube.

Još 1996, Kuba je prihvatila tone mleka, pirinča i pasulja iz Amerike posle katastrofe prouzrokovane uraganom „Lili”. Vratila je pakete kada je u njima uz namirnice pronašla „provokativne i kontrarevolucionarne poruke”.

Po mnogim ocenama, političke oluje između suseda polako se smiruju, dok uragani besne sve većom žestinom. Kuba je u međuvremenu prihvatila pomoć iz Kine, a isporuke iz komunizma sa Dalekog istoka stigle su i na američku obalu. Tovari namirnica, ćebadi, šatora i građevinskog materijala stigli su na Kubu i iz Venecuele i Rusije. Najbliži saveznik iz vremena hladnog rata, Rusija, opet se približava Kubi. A na to se sa američke obale gleda kao na vrlo opasnu nepogodu.