ТРАГОМ ВЕСТИ

Куба је одбила америчку понуду од сто хиљада долара за помоћ настрадалима од урагана „Густав”, уз напомену да би за жртве било најбоље када би Вашингтон укинуо вишедеценијски економски ембарго над острвом. Није потребно ни да Кубу посете амерички специјалисти, које је понудио Стејт департмент, како би проценили штету од прохујалог урагана. Куба, како се подсећа из Хаване, има довољно својих високошколованих стручњака за урагане, који су већ практично завршили посао. У међувремену ураган „Ајк” (по абецедном реду после „Густава” и „Хане”, долази Ike што се изговара као „Ајк”) прети да се свом силином обруши на Кубу и нека друга карипска острва, а из позадине потмуло тутњи „Џозефина”.

Помоћ од сто хиљада долара, која је преко Томаса Шенона, помоћника државног секретара за Западну хемисферу,понуђена Кубанској канцеларији за везу у Вашингтону, била би прослеђена невладиним организацијама на острву, а никако званичним властима у Хавани.

„Ако власти САД заиста желе да сарађују са народом Кубе после ураганских трагедија, нек дозволе продају грађевинског материјала”, саопштило је Министарство иностраних послова у Хавани. Предлаже се такође да Вашингтон „укине рестрикције које онемогућавају америчке компаније да одобре комерцијалне кредите за куповину намирница у САД”.

Годишња штета од ембарга дугог скоро пола века, пење се на више милијарди долара и превазилази катастрофалне губитке од урагана „Густав”. Зато би „једино било коректно и етично” када би се окончала ова „безобзирна, сурова економска, трговинска и финансијска блокада против наше отаџбине”, наводи се у саопштењу из Хаване.

Такође, Хавана додаје да председнички кандидат демократа Барак Обама тражи да се „привремено укине забрана да амерички Кубанци путују на Кубу и шаљу финансијску помоћ својој породици”. Џон Мекејн, с друге стране, најпре хоће да види јасне знаке транзиције ка демократији. По садашњим правилима, америчким Кубанцима дозвољено је да путују на родно острво само једном у три године. Сума новца коју могу да пошаљу само најужој породици такође је строго ограничена.

Елементарне непогоде често нападају оба суседа о истом трошку (Америку и Кубу), будући да географија не зна за државне границе, а историјат међусобних понуда и помоћи такође је праћен олујним обртима. Куба је 2004. одбила америчку помоћ од 50.000 долара, као помоћ после тутњаве „Чарлија”. Она је оценила да је понуда Вашингтона који „покушава да нас потчини намећући гладовање и немаштину – цинична и лицемерна”.

Али, када је наредне године пред налетом „Катрине” страдало стотине хиљада Американаца у Њу Орлеансу и целој Луизијани, Куба је понудила да на поплављено подручје пошаље две хиљаде својих лекара и медицинског особља. Иако је, узалуд ишчекујући помоћ и лекове из Вашингтона, издахнуло стотине онемоћалих стараца и деце, Бела кућа је одбила лекарску помоћ из комунистичке Кубе.

Још 1996, Куба је прихватила тоне млека, пиринча и пасуља из Америке после катастрофе проузроковане ураганом „Лили”. Вратила је пакете када је у њима уз намирнице пронашла „провокативне и контрареволуционарне поруке”.

По многим оценама, политичке олује између суседа полако се смирују, док урагани бесне све већом жестином. Куба је у међувремену прихватила помоћ из Кине, а испоруке из комунизма са Далеког истока стигле су и на америчку обалу. Товари намирница, ћебади, шатора и грађевинског материјала стигли су на Кубу и из Венецуеле и Русије. Најближи савезник из времена хладног рата, Русија, опет се приближава Куби. А на то се са америчке обале гледа као на врло опасну непогоду.