Ковчези прекривени америчким и британским заставама све чешће напуштају Авганистан означавајући вртоглав пораст броја војних жртава коалиционих снага у овој земљи. Погибија три британска војника у провинцији Хелманд у којој припадници Међународних безбедносних снага спроводе офанзиву против талибана, узбуркало је јавност у Великој Британији, будући да је црни биланс премашио 200 погинулих британских војника у Авганистану.

Недуго после ове вести, погинула су још два британска војника чиме се биланс британских војних жртава протеклог викенда попео на 204 од укупно 1.315 страних војника погинулих од 2001. године у Авганистану. Међутим, забринутост јавности расте јер је само овог месеца погинуло 13 британских војника, док је њих 22 погинуло прошлог месеца. Број војних жртава тако брзо расте и на нивоу укупних Међународних безбедносних снага тако да су независне међународне организације забележиле да су погинула 232 војника у 2007. години, 294 у 2008, а у овој години досад је погинуло чак 270 војника.

Премда је највише погинуло америчких војника, њих 782, у Великој Британији све су гласнији критичари учешћа у рату у Авганистану, при чему као аргумент наводе управо разлог због којег је Лондон одлучио да се повуче из Ирака – бројне војне жртве. У Ираку је, иначе, погинуло 179 британских војника.

Британски секретар за одбрану Боб Ејнзворт, ипак, каже да је уверен у победу над талибанима иако признаје да не зна каква је јачина британских снага.

„Трупе знају да смо напредовали последњих неколико месеци, те и даље чврсто верујем да је у Авганистану могуће победити”, рекао је Ејнзворт Би-Би-Сију, додајући да је могуће ту земљу учинити способном да се сама брине о својој безбедности и спречи повратак талибана на власт.

Према његовим речима, у наредних неколико година, постоји реална могућност да они могу да направе значајан напредак на безбедносном плану у Авганистану. Ипак, британски секретар признаје да се НАТО суочава за изазовним условима у којима није јасно колика је снага непријатеља насупрот њему.

Да све бројније погибије нису за занемарити сведочи и чињеница да је британски премијер Гордон Браун овог викенда прекинуо свој одмор како би изразио своје „жаљење и тугу” због најновијих губитака, додајући да је битка против талибана „витална” за британску безбедност. Он је позвао јавност, медије и антиратне активисте да их подрже уместо што се залажу за повлачење трупа из Авганистана.

Међутим, британска опозиција не прихвата владине аргументе те секретар за одбрану владе у сенци Лајам Фокс пита да ли су изјаве Боба Ејнзворта „само спинована информација направљена да скрене пажњу са неуспеха владе да потпуно опреми британске трупе у Авганистану”.

Ејнзворта је за „лажни оптимизам” оптужио и представник Либерално-демократске странке, додајући да ништа не наводи на то да у року од годину дана британске трупе неће бити на фронту. Оваквом ставу доприноси и то што је „Сандеј телеграф” објавио тајни документ британских снага из априла 2009. у којем се наводи да су британски команданти у Авганистану забринути да се од њих очекује да „ураде превише са премало средстава”.

Према јуче објављеном истраживању јавног мњења телевизије „Скај њуз”, 82 одсто Британаца верује да влада не чини довољно да подржи трупе у Авганистану, док само 12 одсто сматра да је подршка одговарајућа. За 57 одсто испитаних трупе не би требало да се боре у Авганистану, док само 13 одсто сматра да је веома јасно зашто су трупе тамо.

Британску владу не штеде ни медији те је „Дејли телеграф” премашивање броја од 200 погинулих означио, између осталог, објављивањем на насловној страни фотографија свих досад погинулих војника. Број погинулих се неумитно приближава броју 255 колики је био црни војни биланс рата око Фокландских Острва 1982. године.

Међутим, то је био кратак рат који се завршио са јасном победом, док рат у Авганистану траје већ осам година, а напади побуњеника достижу највиши ниво због предстојећих председничких избора и офанзиве у провинцији Хелманд, традиционалном упоришту талибана. Осим погинулих, и нарастајући број повређених војника (94 само прошлог месеца) брине не само јавност већ и војне команданте који су принуђени да резервне трупе стациониране на Кипру шаљу као замену колегама у Авганистану.

Н. Радичевић