План континенталних ултрадесничара о освајању примата на паневропском и националним „политичким платформама” добија ових дана конкретне облике. Под диригентском палицом вође аустријских слободара, реформисаног неонацисте (у младости осуђиван као неонацистички активиста) Хајнца Кристијана Штрахеа, политичком Европом (унутар и изван граница ЕУ) управљали би слободари – странке екстремно десничарског опредељења, окупљене око новооснованог „Слободарског покрета Европе”.

Том покрету је минуле недеље, подсећања ради, приступила и Српска напредна странке. Одговарајући документ, такозвани Пакт о сарадњи, прошле среде је потписао у име странке лично Томислав Николић.

О важности коју су том догађају приписали домаћин Штрахе и „добродошли гост” Николић могло би се расправљати, али чињенице и индиције указују на далеко дубљи смисао и већи значај од зближавања две странке из две мале европске државе. Око „Слободарског покрета Европе” требало би да се окупе све значајније парламентарне странке које у својим статутима заступају ставове о суверености националних држава у оквирној европској заједници отаџбина.

Пристанак, у начелу, наводно су већ дали италијанска Лига за север, француски Национални фронт, белгијски Фалмс беланг (Фламанска ствар), мађарски владајући Фидес...

Идеја, наравно, није сасвим нова. Медијски аналитичари, али и такозвани коментатори у одељењима за праћење јавних догађања у тајним и државним полицијама средње Европе минулих месеци су учестало упозоравали на овакав развој. Ново је, међутим, да је постојање плана и резултате „напредовања ка остварењу циља” званично обелоданио – предодређени вођа покрета Хајнц Кристијан Штрахе. У завршном говору пред делегатима страначког конгреса, одржаног минулог викенда, најавио је битку до последње капи зноја – за заузимање челних позиција на европској (политичкој) сцени: „Морамо (оп)стати као мотор обнове отаџбинских и европских схватања.”

Далеко занимљивији од збијања редова екстремне деснице јесте историјат идеје о обједињењу екстремно десних, наравно демократски реформисаних странака Европе и о ауторима плана за покретање конкретне, како европски коментатори истичу – пролећне офанзиве.

Јавности је однедавно познато да се заслуге за успон Штрахеа у политичара националноаустријског и европског формата приписују руском мултимилијардеру Олегу Дерипаски. Он је, самовољно, или по налогу, како се претпоставља, финансијски подржао Штрахеа и омогућио му да отцепи слободаре од најужег круга присталица некадашњег шефа Јерга Хајдера. Потом је, случајно или с намером, добио и подршку свих оних европских десничарских странака и странчица, за које се сумњало да добар део партијског буџета попуњавају донацијама из Русије...

Овог пролећа куцнуо је час за акцију. Било је то поткрај априла, када су дански народњаци, непријатељски настројени према Москви, покренули иницијативу за обнављање неуспелог пројекта првог заједничког покрета екстремне деснице Европе „Идентитет – традиција – суверенитет”, основаног 2007. године.

На сцену је ступио Штрахе, мобилишући сродне странке средње Европе. Најпре је, на његову иницијативу, одржан тајни састанак у италијанским Доломитима на којем су учествовали челници већине познатих странака екстремне деснице. Организатор и домаћин тог састанка била је италијанска Лига за север, а гостујући учесници страначки лидери од Мађарске преко Аустрије, Италије, Француске и Белгије до Велике Британије.

Какви су договори постигнути није саопштено. Штавише, из кабинета за односе са јавношћу стизале су контрадикторне изјаве. Италијани су ковали славоспеве, Французи су порицали учешће, Аустријанци су истицали значај договора „чији се детаљи још не смеју изнети пред јавност”.

По завршетку састанка у Доломитима (за који аустријска државна полиција тврди да је назван „Тајном конституционом седницом”, по угледу на Тајну вечеру) Хајнц Кристијан Штрахе није се враћао у Аустрију већ се директно запутио у радну посету Русији – на позив Јединствене Русије, владајуће партије премијера Владимира Путина.

„Опремљен директивама и неопходним финансијским средствима за остварење зацртаних циљева, Штрахе од мајских дана крстари Европом у мисији уједињења”, каже извор у бечкој централи уставобранитеља.

Тек недавно је европска штампа посветила пажњу тајном састанку Хајнца Кристијана Штрахеа и вође француског Националног фронта Марин ле Пен у Стразбуру: политички саговорници не само да су откривени на „конспиративном састанку”, већ је медијима пошло за руком да сазнају садржај разговора – како освојити политички примат у Европи. Зли језици, али они из редова тајне полиције, тврде да је састанак разоткривен с намером – управо од оних који су у њему учествовали. Не чуди, дакле, да су откривени, потом, одржали конференцију за штампу и дали сигнал сродним партијама и покретима – „куцнуо је час за акцију”.