Призор са прошлогодишње регате на ЕгејуБаснословне јахте грчких бродовласника, плутајуће платформе судија регате „Егеј 2010”, свита политичких званичника из Атине и Солуна, новинари и радозналци... идилично – уснула лука Лименас на острву Тасос никада раније није угостила такву поморску раскош као овог викенда.

На азурној пучини између Свете горе, нафтних платформи „Принос” и луке Лименас усидрено је ових дана стотинак луксузних домаћих и страних лађа, у ишчекивању данашњег старта јубиларне 10. „Егејске регате”.

Одлуком организатора (Министарства инфраструктуре и путева и низа грчких јахт-клубова) престижна регата ове сезоне вози се први пут на стратешком североистоку Егеја: између острва Тасос, Самотраки и Лимнос до циља на Лезвосу , где јахте треба да стигну 28. августа.

„Егејска регата 2010” изазива нескривено узбуђење на Тасосу, признаје градоначелник острва Лефтерис Мересис недељнику „Тасиаки”.

Острво с петнаестак хиљада становника, познато по рудницима сребра, астрономској осматрачници, женском манастиру Архангела Михаила и пансионима за породично летовање, Тасос је овог лета изабран за стартно место престижне регате.

„Власницима јахти је ово мање знани крај Егеја, време је да се то промени”, проценио је још прошле јесени Организациони комитет регате.

Да утаначи све детаље такмичења и пратећих културних манифестација регате, делегација организатора летос је врло детаљно обишла острва Тасос, Самотраки, Лимнос и Лезвос.

У свом интересовању за острва североисточног Егеја, организатори регате овог лета нису били усамљени.

Турски океанографски брод „Чезме” нашао се, наиме, прошлог месеца – у јеку припрема регате – такође у близини Тасоса, забринуто је пренела целокупна грчка штампа.

Шта је био циљ пловидбе турског океанографског брода између грчке луке Александрополис, острва Самотраки и Тасос?

Брод „Чезме” појавио се у два наврата недалеко од Тасоса без претходног – иначе обавезног – званичног обавештења Анкаре Атини. Турска страна правдала је појаву „Чезмеа” на североистоку Егеја у близини грчких острва потребом за обновом географских мапа, што грчким званичним круговима, а још више тамошњој штампи није деловало убедљиво.

Спорна пловидба „Чезмеа”, долазак другог турског океанографског брода „Пири Реис” надомак грчког острва Кастелоризо јужно од Родоса, наговештај интересовања Москве за успостављањем поморске базе „негде на Егеју” (дневник „Авријани” спомиње острво Сирос у Кикладима), заједничке поморске вежбе Турске и Албаније у међународним водама Јонског мора између Крфа и Кефалоније... подстакнути су новом глобално-геополитичком игром на југу Европе, тврди месечник „Епикера”. Новим глобалним интересовањем за потенцијал поморске зоне југоисточне Европе, придружује се, изгледа, и намера званичне Атине да отвори ново поглавље трагања за нафтом и природним гасом на својим морима.

Влада премијера Јоргоса Папандреуа најавила је, наиме, недавно намеру да свој поморски простор издели на 42 области потенцијалних истраживања налазишта нафте. Према већ исцртаним мапама – једна од највећих зона будућег трагања за црним златом у Грчкој зацртана је у близи Тасоса. Богата налазишта наслућују се још око Кикладских острва, јужно од Родоса и Крита, као и диљем Јонског мора.

Стране нафтне компаније, пре свих америчке, руске и француске, већ показују грозничаву заинтересованост за потенцијалне нафтне концесије широм Егеја и Јонског мора. Званична истраживања Атине о нафтним изворима на северу Егеја за сада говоре о потенцијалу између два и четири милијарде барела и производњи 130.000–180.000 барела дневно у блиској будућности. Уколико се процене о нафтном благу на северу Егеја покажу тачним, експлоатација црног злата умногоме би олакшала снабдевање економски изморене земље, слажу се експерти у Атини.

Шта Анкара стварно мисли о грчким плановима да – уз учешће страних петрокомпанија трага за нафтом на својим морима? Деликатно питање разлива се егејском пучином: поморске трке у овом делу света тек почињу.

Тања Вујић