Од нашег специјалног извештача

Брисел – Предлог председника Европског савета Хермана ван Ромпаја како да лидери Европске уније успоставе чвршћу фискалну дисциплину „правном гимнастиком”, а не променом уговора о ЕУ, јуче је изазвао праву буру различитих реакција у Бриселу и широм Уније. Ван Ромпајев предлог о промени, који је „процурио” до дипломата и медија, садржи неколико опција како да се уведу „квалитативне промене које воде правој фискалној унији” и убеде финансијска тржишта да убудуће неће доћи до истих проблема.

Овај радни документ, до којег је дошла и „Политика”, предлаже две могућности које би водиле ка фискалној унији. Прва је увођење такозваног златног правила у уставе држава чланица, које подразумева да ће се јавни дуг ограничити на 60 одсто бруто друштвеног производа (БДП), а буџетски дефицит на три одсто БДП-а.

У оквиру ове могућности наводи се и то да би „Суд правде ЕУ био надлежан да надгледа примену овог правила у националном законодавству”.

Друга предложена опција подразумева да се промени члан 136 Уговора о функционисању ЕУ, тако да се омогући Европској комисији да проучи и и по потреби одбаци нацрте буџета држава чланица пре него што су они изгласани у националним парламентима.

Ову мера не само што би тешко добила подршку појединих држава чланица, већ и сам Ван Ромпај сматра да је боље приступити првој опцији, која би, како он наводи, захтевала само промену у Протоколу 12 Уговора о ЕУ, који се може лако променити.

„Таква одлука не захтева ратификацију на националном нивоу”, написао је Ромпај. „Ова процедура могла би тако да доведе до брзих и значајних промена.”

Бивши белгијски премијер је заправо поново „открио” да један од параграфа Уговора о функционисању ЕУ омогућава извесне измене у правилима о дефицитима, и то само одлуком лидера ЕУ а не и изменом читавог уговора.

Незванично је из Берлина већ стигао одговор да они сматрају да би то било „лукавство” као и да „правна гимнастика не би омогућила Суду правде ЕУ да надгледа националне буџете”.

Сем тога, немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози у понедељак су позвали на промене уговора, али под условом да то буде договорено и ратификовано на националним нивоима до марта следеће године.

Штавише, Париз је јуче најавио да лидери ове две земље неће напустити самит ЕУ, који по плану почиње вечерас и траје до сутра, све док се не постигне „снажан” договор како да се спречи дужничка криза у еврозони.

С друге стране, високорангирани немачки званичници незванично нису баш толико уверени да ће се у петак постићи тако важан договор о начину решавања кризе.

„Много протагониста и даље не разуме у каквој смо опасној ситуацији”, рекао је један немачки функционер на брифингу одржаном уочи самита.

Док француски министар финансија Франсоа Бароан тврди да „ни Саркози ни Меркел неће напустити преговарачки сто на овом самиту док се не постигне снажан договор”, медији преносе да британски премијер Дејвид Камерон стиже у Брисел са ултиматумом да неће потписати било какве промене уговора о ЕУ уколико у њима не буду биле садржане заштитне мере за Сити – финансијски центар у Лондону – али мере које ће штитити улогу Британије на европском јединственом тржишту.

Цела ова ситуација наводи аналитичаре да озбиљно разматрају, не само Ван Ромпајеве две опције, већ и трећу опцију о којој се све више и гласније прича у Бриселу – а то је потписивање новог уговора за 17 чланица зоне евра и све оне које желе да се придруже овом клубу.

Међутим, и ова опција наилази на огромне правне и политичке потешкоће јер би и за такав аранжман било неопходно да га одобре свих 27 чланица ЕУ. Осим тога, апсурд овог покушаја да се постигне већа европска интеграција био би да би деловање чланица овог новог уговора практично било ван домашаја институција које су симболи европског уједињења – Европске комисије и Европског парламента.