Пре двадесет година, тачније 24. августа 2011, одлуком Врховне Раде, Украјина је прогласила независност. На референдуму у децембру исте године одлуку народних посланика подржало је више од 90 процената становништва. Тако је почела градња независне Украјине.

„За ово време прошли смо компликован пут. Много је урађено, још више тек треба да буде реализовано. Али, можда по први пут у новијој историји, Украјинци су добили могућност да мирно, без конфликта, почну изградњу сопствене домовине”, говори за „Политику” украјински амбасадор у Србији, господин Виктор Недопас.

„Без обзира на кризе и социјалне проблеме, наша држава је пошла путем раста, и. Убеђен сам да смо првих година положили испит историје.

По стицању независности Украјина је почела да тражи своје ново место у међународној заједници. То је неминовно довело и до удаљавања од бивше совјетске матице Русије. Где је, по Вама, граница када то удаљавање почиње да губи прави смисао, и доноси више штете него користи?

Украјине је јасно ставила до знања да јој је намера развијање конструктивни односа са свим стратешким партнерима, међу којима значајно место заузима и Русија. Једно од највећих достигнућа у украјинско-руском политичком дијалогу је значајно повећање билатералне робне размене, која је у првом кварталу ове године била 12,27 милијарди долара, што је 1,7 пута више него током истог периода прошле године. То указује да наредне године можемо да очекујемо повећање у овој области за 50 милијарди долара.

Стратешки карактер украјинско-руског партнерства стално се потврђује и на политичком плану, у прагматичном приступу економској сарадњи, као и кроз спремност на културно-хуманитарну сарадњу. У најближој перспективи, битан елеменат наше сарадње би требало да буде потписивање Декларације о садржају украјинско-рускогстратешког партнерства.

Све поменуто сведочи да Украјина нема намеру да спроводи политику удаљавања од било које земље, него тежи ка изградњи односа на принципима узајамног уважавања и националног прагматизма.

Према писању „Комсомолске правде Украјине”,у Вашој земљи се, у сфери такозване „сиве економије“, обрће чак 10 до 17 процената укупног финансијског промета. То је проблем са којим се среће већина држава у транзицији.

Добили смо статус земље са тржишном економијом. Ипак, то не значи и аутоматски улазак у „светлу тржишну будућност” и решавање свих проблема националне привреде. Један од дестабилизирајућих фактора је, такозвани, „сиви сектор”. Да би он био ликвидиран држава мора што пре да обезбеди услове за развој предузетништва (посебно малог и средњег бизниса) и укине ограничења за његов рад. Значајно је формирање повољних услова за легалну економску делатност као и максимално узимање у обзир интереса свих субјеката украјинске привреде.

У Закону „О основама националне безбедности Украјине” предвиђено је укидање „сиве економије” кроз реформу пореског система, реновирање финансијско-кредитне сфере и спречавање одлива капитала у иностранство, смањење ванбанкарске циркулације новца.

Следећа етапа те борбе требало би да буде судска и административно-територијална реформа као и реформа система локалне самоуправе. Ове мере ће унапредити национално законодавство и повећати савест и морал у односима између субјеката економије.

Концепт друштва и државе који су кроз „Наранџасту револуцију” грађанима Украјине понудили бивши председник Виктор Јушченко и премијерка Јулија Тимошенко није доживео своју потврду. Шта је по Вама узрок томе?

По мом мишљењу, ово питање је данас чак и сложеније, и не односи се само на последице „Наранџасте револуције”. Украјина, као и већина земаља, полаже испит у спремности да створи модел развоја који би одговарао њеним сопственим могућностима и амбицијама.

Нереформисани систем у земљи, неефикасност „претходне постсовјетске економије”, унутрашњи конфликти и неусаглашена спољна политика, заједно са глобалном кризом, постали су главни узрок и кризе у Украјини. Зато је садашње руководство државе усмерило своје напоре, пре свега, на реализацију система великих реформи. Не само у економској, него и у социјалној, културној, просветној сфери. Први резултати таквих мера већ су видљиви.

Колико је жеља чланица ЕУ да се претерано не замерају Русији важан фактор који отежава придруживање Ваше земље Унији?

Наш главни задатак, када је реч о европским интеграцијама, је завршетак преговора и потписивање Споразума о асоцијацији између Украјине и ЕУ, формирање зоне слободне трговине, и реализација Акционог плана за увођење безвизног режима за путовања украјинских грађана у државе чланице ЕУ, који је смо добили на 14. самиту ЕУ–Украјина 22. новембра 2010. године у Бриселу.

Током последње две године, јасно смо показали да можемо и желимо да будемо користан и сигуран партнер, и да ће се баш та чињеница узимати у обзир у односима између ЕУ и наше државе.

А што се тиче односа између ЕУ и Русије, они су одвојен процес.

Какав одговор има Украјина на финансијску кризу која из темеља тресе и САД и Европу?

У Украјини је, без обзира на тренутну економску кризу, забележен пораст БДП-а за 4,2 одсто. Економски опоравак је обезбеђен захваљујући низу реформи и програма модернизације који обухватају 21 смер делатности државе.

Кључни елеменат у том процесу било је побољшање инвестиционе климе. Са тим циљем већ је ликвидирано 12 хиљада предузећа која су била препреке развоју пословања. Велика пажња се посвећује хармонизацији политике државног регулисања према европским стандардима. Наиме, тренутно смо у процесу предаје управних функција из центра у регионе. Реформа земљишта у Украјини, почев од 1. јануара 2012, такође ће омогућити ефикасан рад у тој области.

Хтео бих да напоменем да се као резултат таквих реформи дефицит државног буџета смањио са 15 одсто до 5 процената, што се није дешавало у савременој светској пракси. Током првог полугодишта државни буџет је добио додатних 14 милиjарди прихода, које ће у следећем полугодишту бити усмерене на развој региона.

Украјина је велики економски партнер Србије. Ипак, стиче се утисак да пословна сарадња наше две земље није на истом нивоу на којем је политички дијалог Кијева и Београда.

Напротив, мислим да је економски правац наше сарадње у последњим годинама најактивнији. О томе сведочи и повећање робне размене, без обзира на економску кризу. Према подацима Завода за статистику Србије, а који се односе на 2010, Украјина је, по обиму, на 17. месту увозника у вашу земљу. Могућности за сарадњу постоје у областима попут машиноградње, транспорта, грађевинарства, фармацеутике, пољопривреде, туризма, енергетике... Продубљавању међусобне трговинско-економске сарадње значајно је допринело активно учешће бизнисмена две земље на међународним и националним изложбама и сајмовима. Украјинско-српски бизнис форум одржан у јуну на Копаонику, такође је дао нови импулс развоју наше сарадње.

Предстоје нам: организација посете на највишем нивоу, прве у историји односа две земље, одржавање редовних седница Међувладине украјинско-српске комисије за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу и заједничке украјинско-српске комисије за војно-техничку сарадњу, као ипотписивање неколико важних билатералних докумената. Велики утицај на наше односе имало је потписивање, 31. маја ове године, Споразума о безвизном режиму који ће олакшати краткотрајна путовања наших грађана у периоду до 30 дана.

Сарадња Украјине и Србије се одвија и у оквиру међународних форума и иницијатива. Наиме, 2011. године Србија председава у Централноевропској иницијативи, а крајем године ће председавање предати Украјини.

Могу да кажем да нас чекају велики и важни задаци, чија реализација ће имати значајан утицај на даљи развој билатералних односа између Украјине и Србије.