Председник малог формата

Оту фон Бизмарку приписује се изрека да Балкан почиње у Бечу. Некадашњи ујединитељ немачког рајха направио је поређење у Бечу, у некадашњој базар-чаршији потомака поморавских коњушара принца Еугена Савојског.

Данас се уместо Беча помиње Оснабрик, родни град 52-годишњег немачког председника Кристијана Вилхелма Валтера Вулфа.

Уплетен у сијасет малих афера из којих је, каже се, шићарио корист, шеф немачке државе обрео се на удару критике – о(п)станак до краја мандата у председничкој палати доведен је у питање. Вулфу није стављено на терет шта је чинио, већ како је то чинио: „Срозао је углед чувара морала нације на ниво политиканства малограђанског каријеристе“, истакао је дневник „Зидојче цајтунг“. Швајцарски „Цирхер ноје цајтунг“ је закључио: „Намеће се утисак да председник неће издржати до краја петогодишњег мандата, али не због уплетености у афере... Није стасао у државника великог формата.“

Вулфово политичко стасавање било је од самог почетка засновано на такозваној пријатељској помоћи. Медији користе израз „амиго политикантство“. Градећи каријеру на безусловној послушности Демохришћанској унији – у оквиру страначке омладинске организације, касније на општинском нивоу Оснабрика – Вулф се наметнуо покрајинском парламенту Доње Саксоније у Хановеру – уз помоћ тајне демохришћанске ложе Анденпакт, крајње десне оријентације.

Промовисан је као као „човек за кризна времена“. По струци адвокат привредног права, представљен је као личност у пријатељским везама с „капетанима“ немачке привреде. Испоставило се, међутим, да је Вулф неретко користио контакте зарад стицања личне користи.

Листа „грехова“ немачког председника обухвата летовања од Италије до Флориде у палатама богаташа, за које је, претходно, интервенисао. Приватне позајмице, попут оне од пола милиона евра за куповину виле „достојне његове друге супруге“, смењивале су се са „измољеним“ донацијама од по десетак хиљада евра за приватне прославе.

Критичари су, на основу поменутог, открили „мали формат“ председника. Указали су на сличан „формат“ у политичком животу. Вулф је претворио првобитне изборне поразе у тријумфе – у надметању са социјалдемократским премијером покрајине и каснијим канцеларом Герхардом Шредером – уз подршку финансијског магната Карстена Машмајера чије се лично богатство процењује на 650 милиона евра. Машмајер је подржао Вулфове кампање донацијама од по неколико десетина хиљада евра. Истовремено је подржао Шредера са по пола милиона евра...

Суочен са критиком и расправама о неопходности демисије, Вулф је уочи празника, у два обраћања нацији, понудио извињење и замолио за разумевање. Медији су подсетили председника на његове говоре из 2000. године, у којима је тражио хитну и неопозиву оставку тадашњег немачког председника Јоханеса Рауа. Слично Вулфу, Рау је, користио бесплатне карте једне авио компаније – у приватне сврхе.