Према извештајима агенција
Копенхаген – Две године мукотрпних преговора и дипломатских надгорњавања између 192 чланице Уједињених нација о усаглашавању новог глобалног споразума о климатским променама, према свему судећи, неће резултирати потписивањем коначног споразума на данашњем последњем дану самита у Копенхагену. Упркос томе што ће се данас у данској престоници окупити око 130 шефова држава и влада, представници великих сила су још јуче изразили све већу забринутост да ће нови договор највероватније морати да сачека следећу годину, и то самит у Мексику.

Како преноси АП, дански домаћини признају да су преговори између богатих и сиромашних земаља у ћорсокаку и да истиче време за постизање свеобухватног споразума о клими.

„Како сада делује, нећемо добити споразум којем смо се надали”, рекао је за АП један званичник који је тражио да остане анониман, при томе додавши да дански домаћини ипак нису изгубили наду да ће бити постигнут споразум, али да је мало вероватно да ће бити остварен амбициозан план.

Док су представници земаља Европске уније уверавали да је уз политичку вољу могуће превазићи блокаду дискусије и преговора, јучерашњи дан је обележила вест да је Кина учесницима конференције саопштила да не види могућност за постизање оперативног договора ове недеље, предложивши да уместо њега буде усвојена „нека врста кратке политичке изјаве”. Ова информација, коју је Ројтерс добио од неименованог кинеског званичника, узбуркала је међународну јавност, премда је исти извор рекао да Пекинг наставља преговоре како би ипак била пронађена могућност да у петак буде потписан оперативни споразум за решавање проблема глобалног загревања.

Међутим, кинески амбасадор за климатске промене Ју Ћингтаи убрзо је изјавио да није изгубио наду да ће на самиту Уједињених нација у Копенхагену бити постигнут споразум, одбацивши као злонамерну сугестију других делегата да је његова земља „дигла руке” од договора.

„Не знам одакле је потекла та гласина, али вас уверавам да је кинеска делегација дошла у Копенхаген са надом и још је није изгубила. Ови преговори су сувише важни да би пропали”, прокоментарисао је кинески званичник претходну изјаву његовог неименованог колеге, истакавши да тај коментар представља покушај да се кривица пребаци на Кину.

Ипак, све већа су страховања да би преговори могли да пропадну или да ће бити окончани склапањем само „празног” споразума, будући да развијене земље и земље у развоју не могу да се договоре око тога ко и за колико треба да смањи испуштање угљен-диоксида, колико средстава треба дати сиромашним државама да би им се помогло у прилагођавању климатским променама и преласку на „зеленију” привреду, као и како ће бити проверавано да Кина и Индија, као земље у огромном развоју, држе обећања о смањењу емисије штетних гасова.

Међутим, да самит засад није у потпуности неуспешан сведоче неки скромни напреци као што је афричко смањење очекивања помоћи од богатих земаља, потом обећање Јапана да ће дати 19,5 милијарди долара, а ЕУ 10,6 милијарди долара до 2012. за помоћ сиромашним земљама, док су и САД пристале да учествују у фонду од 100 милијарди долара за сиромашне. Додуше, све се то чини као кап у мору тако да постаје све више актуелна иронична опаска венецуеланског председника Уга Чавеса – да би владе богатих земаља „до сада већ спасле климу, да је клима велика капиталистичка банка”.