Demokratija je u deficitu, politika je na ivici bankrota, a svetu zbog beznadežnosti izazvane globalnom ekonomskom krizomprete sukobi.

Dijagnoza nije nova. Čula se protekle godine u protestima na gotovo svim tačkama planete. Novo je to što će se opštim stanjem svesti ozbiljno pozabaviti politički lideri i biznismeni na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, krajem januara.

Tim od 460 stručnjaka iz oblasti politike, privrede i civilnog sektora u sedmom po redu „Izveštaju o rizicima” ističe da je globalna ekonomska kriza poslednjih nekoliko godina pogonsko gorivo za narastanje nacionalizama, socijalnih nemira i konflikata. 

Ocenjuje se da bi „posejano seme nezadovoljstva“ u deceniji pred nama moglo da proklija i da poništi sve pozitivne trendove globalizacije. Dokument razmatra šire posledice ekonomske krize koja je globalnu ekonomiju gurnula u najdublju recesiju od Drugog svetskog rata, što je mnoge vlade nateralo da uvedu najoštrije mere štednje i da zanemare bilo kakav kratkoročni razvojni podsticaj.

Forum u Davosu zabranjuje objavljivanje širih citata iz ovog papira u koji je „Politika” imala uvid, ali je dozvoljeno prepričavanje osnovnih teza o rizicima sa kojim se suočava svet.

Tek kada se u luksuznom zimskom centru njime bude pozabavio najviši svetski ekonomski skup, sa zaključcima će detaljnije moći da bude upoznata šira javnost.

Izvesno je da su mnogi socijalni fenomeni zabrinuli biznis elitu koja je predugo ostajala hladna prema ovakvim analizama. 

Živimo u vremenu kad mnogi znaju da njihova deca neće kao odrasli ljudi uživati viši standard od roditelja, što je do sada bio slučaj. Opisujući ovu novu bolest, jedan od direktora Foruma, odgovoran za najnoviji izveštaj o rizicima, precizira da je kriza naročito akutna u visokorazvijenim industrijalizovanim zemljama.

„One su istorijski ulivale veliko poverenje svom stanovništvu i u njima su se rađale velike i hrabre ideje.“

Autori traže da se proceni rizik i pronađe adekvatnije rešenje za aktuelne demografske tokove: sve je veći broj mladih ljudi bez perspektive i penzionera čija mizerna primanja zavise od državnih institucija urušenih dugovima.

Tvorci teksta upozoravaju i na rastući jaz između bogatih i siromašnih, obučenih i nekvalifikovanih, na potpuni poremećaj u fiskalnom sistemu. Pozivaju i državni i privatni sektor da zajednički iznađu kreativne načine za razbijanje „začaranog kruga”.

Razvijenom delu sveta preti tzv. distopija, koja označava „mesto gde je društvo, ophrvano nevoljama, zapalo u kolektivnu beznadežnost”.

Iz izveštaja se vidi da se svetska elita duboko zabrinula zbog poruka koje su joj protekle godine upućivali „Okupatori Volstrita” i masovni protesti protiv lažne demokratije i diktata finansijskih institucija. 

To, konstatuju autori, ukazuje da „rastuće nezadovoljstvo političkim i ekonomskim vlastima može, zahvaljujući tehnologijama umrežavanja, da dovede do munjevite mobilizacije građana”.

U razvijenim zemljama nezadovoljstvo starijih zasniva se na strahu da će izgubiti socijalne beneficije sa kojima su računali, dok su mladi ogorčeni što ostarela populacija ostaje u radnom odnosu duže i što u skučenim uslovima nema mesta za njihovo zapošljavanje.

Pozivajući se na ono što se moglo videti iz „arapskog proleća”, autori zaključuju da su kontekst i zahtevi manje razvijenih zemalja potpuno različiti. U ovim zemljama „brzi ekonomski razvoj pothranio je očekivanja da od njega bude vidljivije koristi za sve slojeve društva, a ne samo za privilegovane”.

Pokreti koje su mnogi posmatrali kao repliku bezopasnih hipika ipak nisu naišli na gluve uši svetske elite. Učesnici Davosa će mnogo manje uživati u idiličnom zimskom ambijentu kad im na sto, uz kafu i sok, bude stavljena studija o rizicima koji ih čekaju, kada sa planine siđu na zemlju.