„Опело за Европу” постала је дневна поштапалица светских берзанских кладионица у јеку најтеже економске и политичке кризе Старог континента од Другог светског рата, али многе анализе не потврђују апокалиптични сценарио о скором краху еврозоне и распаду Блока 27.

Заједнички извештај Лисабонског савета и најстарије немачке Беренберг банке, представљен јуче на седници Европског савета, потврђује да се чланице еврозоне журно и успешно прилагођавају новонасталој економској збиљи, упркос драматичним друштвеним изазовима.

У извештају „Евро плус монитора 2011”, Грчка се наводи као пример чланице еврозоне која је приступила тескобним фискалним и привредним реформама, иако су међународни кредитори Атини поставили далеко теже услове помоћи него другим урушеним државама са периферије ЕУ.

Мимо Грчке, Ирска, Шпанија и Португалија такође добијају похвале због истрајног спровођења задатих финансијских и привредних реформи. Посебно због силовитог јачања извоза.

Међу водећим економијама еврозоне, кризи је најнеозбиљније приступила Француска, која је у овом извештају тек 15. на листи прилагодљивости текућој збиљи.

„Неспособност Француске да ухвати корак са неопходним економским и фискалним променама и променама на тржишту рада, подстиче звоно на узбуну”, сматрају аутори извештаја.

Посебна признања добио је „жилави балтички тигар” – Естонија. Ова држава, са 1,2 милиона становника и БДП-ом од 14,3 милијарде евра, одлучно је сасекла претерану јавну потрошњу и спољни дуг и трансформисала привреду.

У међувремену, више него скроман привредни раст еврозоне у трећем кварталу од 0,2 одсто, авет рецесије у 2012, ново поскупљење задуживања Италије на финансијским тржиштима, свеже политичке пацке на линији Лондон–Брисел, јучерашњи су допринос теорији да су монетарној заједници и ЕУ у данашњем облику дани одбројани.

Мањак поверења у унутрашњу економску, финансијску и политичку снагу еврозоне ових дана показали су и политички лидери неких њених најјачих чланица.

Идеја о неминовном скором распаду зоне евра јесте споља наметнута бесмислица, закључак је у извештају на педесетак страница. „Монетарна унија данас ипак израста у уравнотеженију заједницу чланица, које коначно долазе у фазу ревизије и усаглашавања фискалних и других прописа.”

„Земље еврозоне су данас економски далеко упућеније једне на друге. Уместо акцента на краткорочне бруталне мере штедње у појединим земљама, европски актери преговора са ММФ-ом за излазак из данашње кризе морали би да наметну разговор о ослонцима за дугорочни развој – након текуће, привремене кризе”, верују аутори извештаја.

Ако савлада данашњу кризу, Европа има све шансе да се поново наметне као један од водећих фактора глобалног развоја, поручују Лисабонски савет и Беренберг банка.

Биће да је „опело Европи” ипак преурањено.