Од на­шег до­пи­сни­ка

Ати­на– Кри­за узи­ма да­нак и су­ро­во вра­ћа у вре­ме не­ма­шти­не за ко­је су Гр­ци ми­сли­ли да је за­у­век за­бо­ра­вље­но. Ожи­вља­ва­ју сли­ке из до­ба ка­да се ни­је има­ло,ка­да се жи­ве­ло те­шко, ка­да су ђа­ци пра­зних сто­ма­ка до­ла­зи­ли у шко­ле.

„Де­ца иду у по­це­па­ним ци­пе­ла­ма и из­но­ше­ној оде­ћи. Глад­на су“, при­ча

учи­тељ Ди­ми­трис Мар­ги­о­лис из основ­не шко­ле у атин­ској оп­шти­ни Ам­бе­ло­ки­пи,под­се­ћа­ју­ћи на шок ка­да се отац тро­је ђа­ка из ње­го­ве шко­ле убио јер је шест ме­се­ци био без по­сла.

Пе­да­го­зи из Пр­вог удру­же­ња учи­те­ља основ­них шко­ла за­јед­но су са ро­ди­те­љи­ма у Ати­ни иза­шли на ми­тинг ка­ко би скре­ну­ли па­жњу на ста­ње у мно­гим по­ро­ди­ца­ма у ко­ји­ма ђа­ци гла­ду­ју.

Огор­че­ни су што Ми­ни­стар­ство обра­зо­ва­ња не­ма слу­ха за зах­те­ве да се хит­но у шко­ла­ма отво­ре ђач­ке ку­хи­ње и при­пре­ме скром­ни обро­ци. За­тва­ра­ју се,ка­жу, очи пред чи­ње­ни­цом да до­бро­твор­на ор­га­ни­за­ци­ја „Не­го­ва­те­љи­це Ати­не” днев­но при­пре­ма пре­ко 5.000 обро­ка за де­цу ло­шег имов­ног ста­ња у око 300 град­ских шко­ла.

Ста­ње под­се­ћа на оно од пре шест де­це­ни­ја“, пи­ше лист „Аври­ја­ни”. „Школ­ске ку­хи­ње,мле­ко у пра­ху и сен­дви­чи по­но­во су за мно­ге ђа­ке спас,је­ди­ни оброк.“

Ме­ђу­на­род­ни кре­ди­то­ри су за спас од ду­жнич­ке кри­зе Грч­кој на­ме­ни­ли 130 ми­ли­јар­ди евра, али зах­те­ва­ју ри­го­ро­зне ме­ре штед­ње, сма­њи­ва­ња пла­та и пен­зи­ја и но­ва от­пу­шта­ња.

„Љу­ди се мно­го че­га од­ри­чу да би са­ста­ви­ли крај са кра­јем, али и то­ме има кра­ја”,ка­же Те­о­до­ра За­ри.„Не гре­ју се јер су наф­та и гас ску­пљи, иду пе­шке,не ку­пу­ју оде­ћу, не­ма­ју за ки­ри­ју.Мно­ги­ма ће исе­ћи стру­ју јер не мо­гу да пла­те по­рез на ста­но­ве ко­ји је ве­зан за овај ра­чун.“

Реч је, пре све­га, о скром­ним пен­зи­не­ри­ма, по­ро­ди­ца­ма у ко­јој су оба ро­ди­те­ља оста­ла без по­сла, они­ма ко­ји глад­ну де­цу ша­љу у шко­лу, о ста­рим љу­ди­ма ко­ји мо­ра­ју да ку­пе ле­ко­ве.

Еф­са­ти­ос Ја­ко­ви­дис, про­да­вац из скром­не ба­кал­ни­це у ко­јој су глав­ни куп­ци би­ли пен­зи­о­не­ри из кра­ја, има нај­бо­љи пре­глед си­ту­а­ци­је.

„Мно­го ма­ње се ку­пу­ју сред­ства за кућ­ну хи­ги­је­ну. Тра­жи се јев­ти­ни­ји то­а­лет па­пир. Љу­ди ку­пу­ју по не­ко­ли­ко ја­ја и са­мо оно­ли­ко хле­ба ко­ли­ко ће по­је­сти. Мно­ги су упла­ше­ни од оно­га што чу­ју на ТВ и не зна­ју хо­ће ли би­ти го­ре“, ка­же Ја­ко­ви­дис.

Вла­да пре­ми­је­ра Лу­ка­са Па­па­ди­мо­са од­луч­на је да спро­ве­де оно што од ње тра­жи „трој­ка“ ме­ђу­на­род­них кре­ди­то­ра, а упра­во та пер­спек­ти­ва бри­не мно­ге Гр­ке.

Пр­ви пут од те­шких рат­них го­ди­на у Ати­ни као пе­чур­ке ни­чу за­ла­га­о­ни­це и рад­ње за от­куп зла­та. Не­ма­шти­на је узе­ла ма­ха: про­да­ју се по­ро­дич­не дра­го­це­но­сти, на­кит и сре­бр­ни сер­ви­си.

„Ни­ко о то­ме не­ће јав­но да го­во­ри, али мно­ге мо­је по­зна­ни­ке му­ка је већ на­те­ра­ла да за­ку­ца­ју на вра­та за­ла­га­о­ни­ца“, ја­да се 80-го­ди­шња По­пи Или­о­пу­лос. „Мо­ја бо­ле­сна ком­ши­ни­ца, ко­јој тре­ба но­вац за ле­ко­ве и по­моћ у ку­ћи, а не­ма де­це и род­би­не,про­да­је пр­стен и на­ру­кви­цу ко­је је до­би­ла за не­ку го­ди­шњи­цу бра­ка од већ одав­но по­кој­ног му­жа.“

Не без раз­ло­га, тре­ће из­да­ње књи­ге „Ре­цеп­ти за гла­до­ва­ње” по­но­во је раз­гра­бље­но у атин­ским књи­жа­ра­ма, иако при­ме­рак ко­шта 15 евра.Аутор, исто­ри­чар Еле­ни Ни­ко­ла­и­ду, 18 ме­се­ци је са­ку­пља­ла ре­цеп­те ко­ји су у Дру­гом свет­ском ра­ту Ати­ња­ни­ма по­мо­гли да пре­жи­ве оку­па­ци­ју.

У књи­зи ко­ја је на­ста­ла на осно­ви де­се­ти­на но­вин­ских чла­на­ка из пе­ри­о­да 1941–1944. на осно­ву ко­лум­ни у ко­ји­ма се са­ве­то­ва­ло ка­ко пре­жи­ве­ти рат и глад,аутор­ка под­се­ћа на основ­на пра­ви­ла гла­до­ва­ња: жва­ка­ти хра­ну то­ли­ко ду­го док се же­лу­цу не учи­ни да је до­био мно­го ви­ше хра­не не­го што је­сте и да је–пун. Са­ку­пља­ти мр­ви­це, јер на кра­ју не­де­ље и од њих ће не­што мо­ћи да се на­пра­ви. Ни­кад ни­шта од хра­не не ба­ца­ти!

„Су­во гро­жђе, ма­сли­не, тра­ве и ко­ма­ди­ћи хле­ба би­ли су хра­на ко­ја је мно­ге Гр­ке спа­сла од гла­ди и смр­ти“, ка­же Ни­ко­ла­и­ду у јед­ном ТВ ин­тер­вјуу и под­се­ћа да да­нас де­вет од де­сет Гр­ка ме­ња сво­је на­ви­ке у ис­хра­ни,ма­ње ку­пу­је хра­не и ма­ње је­де,од­лу­чу­је се за јев­ти­ни­је на­мир­ни­це.

На­рав­но да да­на­шњу ду­жнич­ку кри­зу не тре­ба по­ре­ди­ти са оном рат­ном, али је чи­ње­ни­ца да све ви­ше де­це у шко­лу од­ла­зи глад­на и да ро­ди­те­љи раз­ми­шља­ју о руч­ку без ме­са.”

„Љу­ди се већ на­ви­ка­ва­ју на но­во ста­ње, по­ла­ко од­ри­чу од мно­го че­га. Ма­ње ку­пу­ју, не до­ла­зе у ре­сто­ра­не,ма­ње те­ле­фо­ни­ра­ју,ма­ње гре­ју ста­но­ве“, ка­же Сен­ди Бе­ле­си. „Ку­пу­је се са­мо оно што је нео­п­ход­но,ни­шта се не ба­ца, ре­ђе се је­де ме­со,ко­ри­сте се ’мр­ша­ви ре­цеп­ти’: па­суљ са кром­пи­ром, бли­тва и дру­ги зе­ле­ниш, пра­ве се сар­ми­це са пи­рин­чом.“

Пен­зи­о­нер­ка Ма­ри­ја Ки­цо­пу­лу ка­же да је тај­на пре­жи­вља­ва­ња упра­во у грч­ким на­ви­ка­ма – сир, хлеб и ма­сли­не.

„Док то има­мо на сто­лу, пре­жи­ве­ће­мо сва­ку кри­зу!Та­ко смо се спа­сли од гла­ди за вре­ме оку­па­ци­је, та­ко ће­мо и са­да. Пре­пе­че­ни хлеб ће­мо ума­ка­ти у ма­сли­но­во уље.Гр­ци ће све пре­жи­ве­ти,ви­де­ће­те.“

По­том по­ма­ло сет­но до­да­је: „Је­ди­но не знам ка­ко да пре­жи­вим без мо­је глав­не ду­шев­не хра­не, без по­зо­ри­шта.То ми је би­ла нај­ве­ћа ра­дост у жи­во­ту, а са­да, са овом пен­зи­јом и це­на­ма, не знам да ли ћу ика­да ви­ше мо­ћи да одем у те­а­тар.“