Свет
Промена односа снага у америчком Конгресу
Бирачи окренули леђа Обаминим демократама: већину у Представничком дому преузели републиканци, председниковој партији танка премоћ у Сенату
Од нашег сталног дописника
Вашингтон – Конгресни избори донели су очекиван резултат: бирачи су окренули леђа Обаминим демократама и убедљиво им преотели већину у доњем, Представничком, дому Конгреса, изјашњавајући се више против партије на власти него што су се опредељивали за њену алтернативу.
Републиканска већина у Представничком дому биће убедљивија од оне коју су у последње две године, од избора 2008, имале демократе. Према досадашњим резултатима, „црвени” су (конзервативци) „плавима” (либерали) преотели близу 60 места. Однос снага је сада 239 према 185 у корист републиканаца (уз један број места где резултати још нису проглашени), којима је за просту већину била довољан број од 218 места.
Јучерашњи дан ипак није донео „савршену олују” Обаминим противницима: демократе су задржале већину у Сенату, истина знатно умањену. Уместо 59:41 као досад, однос снага у сточланом горњем конгресном дому, у који свака федерална држава шаље по два представника, сада је 51:46, уз три трке које још нису одлучене.
Исход избора је, сматра већина овдашњих аналитичара, нови доказ да је Америка дубоко подељена око дијагнозе проблема своје садашњости и начина на које треба да их решава у будућности.
Главни разлог незадовољства бирача било је стање економије, пре свега висока стопа незапослености (око 10 одсто), али и веома спор опоравак после кризе која је званично завршена још прошле године. Први пут после много деценија, још од „Велике депресије” из тридесетих година прошлог века, америчка средња класа има егзистенцијалне стрепње: да ли ће задржати посао, да ли ће моћи да отплаћује кредите, да школује децу...
Председнику Обами, који је пре две године изабран као стегоноша промена, није се поверовало да је урадио све што је у околностима републиканске опструкције било могуће, нити су уважаване његове поруке да би без мера које је досад донела његова администрација било много горе.
Иако многи истакнути републиканци од послеизборне ноћи, када су почели да пристижу први резултати, егзалтирано говоре о тријумфу, и у њиховим редовима има гласова разума који говоре да их бирачи у ствари нису пригрлили, него им само „дали нову шансу”.
Нови распоред снага у Вашингтону доноси пре свега страховања од нове „парализе власти”: да ће, користећи своју премоћ у Представничком дому, републиканци настојати да блокирају све законодавне иницијативе председника Обаме.
То је већ виђен сценарио: слично се догодило после републиканског тријумфа на конгресним изборима 1994, такође на половини првог мандата демократе Била Клинтона, што је за исход имало да је он успео да се политички опорави и победи и на изборима 2006.
То практично значи да ће кампања за председничке изборе 2012. почети практично одмах, при чему ће Обама морати да пронађе праву меру између супротстављања и сарадње са републиканцима.
Пред истом дилемом ће истовремено бити и његови противници, иако се чују упозорења да ће, без обзира на политичку цену, републиканци првенствено настојати да Обаму спрече у освајању другог четворогодишњег мандата.
Нови конгресмени на дужност ступају у јануару, и већ се најављује да ће међу њиховим првим мерама бити кресање буџета федералних агенција за око 100 милијарди долара, као и поништавање Обамине здравствене реформе.
Личност која ће убудуће бити главни Обамин политички противник – или партнер – јесте будући републикански председавајући (спикер) Представничког дома Џон Бенер, један од миљеника „Покрета чајанке”, новог ултраконзервативног окупљања, који пре две године није ни постојао, а чији су многи представници тријумфовали на овим изборима, мада су неки и претрпели тешке поразе.
Бенер није политички новајлија, већ политичар са 20-годишњим искуством у Конгресу.
Како год било, Обамина „револуција” остаје без погонског горива. „Апостол промена постао је њихова мета”, сажео је то у свом послеизборном уводнику „Њујорк тајмс”.
Милан Мишић
----------------------------------------
Четири милијарде
Вашингтон – Према подацима овдашњег Центра за одговорну политику, ови „међуизбори” били су најскупљи у америчкој историји: кандидати су за кампање потрошили око четири милијарде долара. То су били прилози корпорација и разних интересних група, међу којима су биле најзапаженије велике донације Америчке привредне коморе, највећег бизнис лобија, као и Руперта Мардока, власника „Фокс” ТВ мреже (и „Волстрит џорнала”), која се сасвим ставила у службу републиканаца.
М. М.
--------------------------------
Нада за Обаму
Вашингтон – На страни председника Обаме су историјске аналогије: два његова позната претходника Роналд Реган и Бил Клинтон су у истим фазама свог првог мандата губили контролу над Конгресом, што их није спречило да две године потом на председничким изборима победе са удобном већином. Многи, међутим, тврде да су историјски контекст и проблеми са којима се суочава Америка данас битно другачији и да у овом случају историја може да буде само учитељица, а ни у ком случају Обамина дадиља.
М. М.
---------------------------------
Калифорнија одбацила легализацију марихуане
Вашингтон – Бирачи у Калифорнији су се у већини изјаснили против легализације марихуане, што је био предмет једног од многих референдума који су у федералним државама одржани истовремено кад и конгресни избори. Противници озакоњења ове лаке дроге били су за око девет процената многобројнији од заговорника.
Последњи коментари
Јасно је било да крупни капитал од самог почетка опструише Обамине широко засноване реформе, чији је циљ побољшање социјалног положаја средње и ниже класе. Опструкција је најпре у редовима саме Демократске странке, затим у вашингтонској моћној и конзервативној бирократији. Финансијска криза, којој није узрок Обама, додатно је отежала његову политику, а спасавање банака огромним сумама новца пореских обвезника, на које је Обама хоћеш-нећеш морао пристати, директно је (и оправдано) разбеснело људе. Укупан резултат је губитак подршке народа политици која је усмерена у његову корист. Ово све скупа показује колика је моћ крупног капитала и, такође, колико је због тога мала могућност еволуције америчког друштва политичким путем односно изборима.
to nije dobra vest za amerikance, ali za nas jeste.
Odgovor Zoranu Paunovicu - moj muz je umro od metastaze /rak/, a nije imao bolove M.-Arizona






