Харис Силајџић и Таип Ердоган на неуспелом састанку (Фото Бета)

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 20. децембра – Покушај премијера Турске Таипа Ердогана да у овој земљи организује састанак на којем би председници Странке демократске акције, Странке за Босну и Херцеговину и Социјалдемократске партије БиХ приближили ставове и формирали свебошњачку коалицију није уродио плодом, јавила је БХТ1. На тајни састанак, који је био заказан за прошли четвртак, дошао је само бошњачки члан Председништва БиХ и лидер Странке за БиХ Харис Силајџић, наведено је у извештају БХТ1.

Тим поводом, Силајџић је босанскохерцеговачком јавном телевизијском сервису рекао: „Треба да се зна да овде Турска има утицаја, да ће га имати и да је то сасвим легитимно јер је Турска земља и држава барем онолико колико су и остале, које овде покушавају остварити утицај и решити овај проблем”. Силајџић је додао да Турска снажно жели да помогне да се приближе ставови бошњачких политичара.

Председник СДА Сулејман Тихић је изјавио за БХТ1 да је добио позив, али да му се није одазвао. „Политички разговори о БиХ треба да се обављају у њој, а не у Београду, Загребу, Анкари или неком другом месту. За нас је добра прилика био Бутмир”, рекао је Тихић.

Први човек Социјалдемократске партије БиХ Златко Лагумџија своје неодазивање Ердогановом позиву новинарима је објаснио ставом да такав скуп није за њега и да би највећу штету нанео Бошњацима. „Било какав састанак у којем би предсједник СДП-а седио и правио лажна села националног јединства у ситуацији кад је ова земља подељена на две земље, не долази у обзир. Да ја седим с људима који нису мој миље? Нема те земље на планети која ме тамо може одвести”, рекао је Лагумџија.

Коментаришући ову вест, потпредседник Партије демократског прогреса Слободан Наградић нашем листу је рекао: „Турска се почела понашати као регионална сила, као да Отоманско царство није пропало пре више од једног века. Нисам сигуран да Турска ово ради на своју руку, тим пре што је она чланица НАТО-а и што је један од најважнијих савезника Америке у овом делу Европе. Слажем се са ставом Сулејмана Тихића да би све разговоре о БиХ требало водити у њој, а не у иностранству, као и његовом оценом да Бошњаци своју политику треба да престану да граде на ’филозофији жртве’, што Силајџић и данас чини. Лагумџија је схватио да би му одлазак у Турску, без обзира на резултате разговора, нанео више штете него што би имао користи и због тога није прихватио позив Таипа Ердогана”.

Б. Марић