Кинеска морнарица је данас упутила свој први носач авиона на пробну пловидбу, корак који ће код куће свакако изазвати патриотски понос, а жмарце код суседа због поморских амбиција Пекинга.

Дуго очекивана премијера носача, редизајнираног и обновљеног бившег совјетског пловила, означава велики помак у дугорочним кинеским плановима изградње флотиле ношача авиона са пратећим бродовима, којом би могла да покаже снагу у региону Азије где су важни поморски путеви и бројни поморски територијални спорови.

„Симболични значај првог кинеског ношача надмашује његов практични значај”, каже, међутим, Ни Лесионг, стручњак за кинеску поморску политику на шангајском Универзитету политичких наука и права.

„Ми смо већ поморска сила и зато нам треба одговарајућа снага, било у носачу авиона или бојним бродовима, као и САД или Британија”, рекао је Ни у разговору за Ројтерс.

„Носач авиона је јутрос напустио бродоградилиште у луци Далијан, на североистоку провинције Лиаонинг, како би започео своју прву пловидбу морем”, јавила је агенција Синхуа описујући путовање као осетљиву пробну вожњу за још недовршени брод.

Носач који је дугачак око 300 метара запловио је кроз измаглицу и три пута се огласио сиреном напуштајући док, навела је Синхуа на свом сајту посвећеном војним вестима.

Агенција је истакла да је „изградња снажне морнарице, која одговара све значајнијем статусу Кине, неопходан корак и неизбежан избор за земљу како би очувала своје све веће глобалистичке националне интересе”.

Кинези кажу да поринуће носача авиона показује да њихова земља заслужује веће поштовање од остатка света и поред проблема с којима се суочава код куће.

„Носач авиона је знак велике силе”, каже Пан Чунли, 29-годишњи ИТ техничар из Пекинга.

„Кина је драматично ојачала. Цео свет треба да баци нови поглед на Кину и сагледа је као нарастајућу силу која је способна да штити своја права и територије”, каже он.

Пензионисани контра-адмирал Јин Џуо изјавио је за државну телевизију да морнарица планира да изгради групу носача авиона, али да ће тај задатак бити дуг и тежак.

„За формирање групе са ношачем авиона, ја мислим да ће бити потребно најмање 10 година”, рекао је Јин у изјави за телевизију поводом прве пловидбе новог ношача.

Прошлог месеца Кина је званично потврдила да је реконструисала један стари недовршени совјетски ношач авиона, купљен од Украјине, а војни извори су рекли Ројтерсу да такође гради два властита ношаца.

Да би они успешно обављали своју функцију даље од обала Кине, морнарица тек треба да развије целу флотилу пратећих бродова и формира борбену групу са ношачем авиона.

У кинеском суседству Индија и Тајланд већ имају носаче авиона, Аустралија је наручила два вишенаменска носача, а САД имају укупно 11 носача авиона.

Уочи поринућа новог кинеског брода представник америчког Пентагона је оспорио могућност великог помака у поморској снази Кине доласком новог носача.

„Кинески први носач је веома ограничених војних способности и примарно ће служити да би се удовољило потребама престижа велике силе, помогло у овладавању основних војних процедура и пројектовало несто од војне моћи”, оценио је представник Пентагона.

Међутим, носач авиона је само један сегмент кинеске поморске и опште војне модернизације, која великим корацима граби напред, док друге земље и суседи стежу каиш и смањују војне буџете како би изашле на крај с привредним тешкоћама.Зато ће за многе суседе овај носач сигурно представљати нешто сасвим друго и биће свакако симбол војне претње.

Азијски аналитичари указују да ће многе околне земље реаговати узнемирено, посебно имајући у виду недавне територијалне спорове у Јужном кинеском мору и поморске инциденте између Кине и Јапана последњих година око спорних вода испод којих се протежу богата налазишта нафте и гаса.

Међутим, Кина не жели да плаши своје суседе новим ношачем авиона, каже шангајски професор Ни.

„Један усамљени ношач авиона који плови морем без пратећих бродова, не представља борбену групу”, каже Ни и додаје да би он био само лака мета ако га таквог послали на отворено море.