Свет
Први конгрес без Фидела, последњи са Кастром
Више неће бити функција дужих од десет година. Државни службеници ће морати да се „самозапосле”, укидају се тачкице
Главне функције на Куби неће више моћи да трају вечно, већ ће политичари на важним положајима морати са њих да сиђу после највише десет година.
Смењивост и подмлађивање кадрова предложио је на највишем скупу кубанских комуниста у Хавани, првом после 14 година, Раул Кастро (79) који заједно са својим оболелим братом Фиделом (84) већ 52 године држи највише положаје у земљи.
„Дошли смо до закључка да би било добро да се мандат политичара и најважнијих функција у земљи ограничи на два узастопна петогодишња периода”, рекао је Раул Кастро на отварању Шестог конгреса КП Кубе на коме се скупило око хиљаду делегата из целе земље.
Двочасовни говор обиловао је неуобичајено оштрим оценама и критикама на рачун „догматских” чланова комунистичког врха „којима се неће дозволити да блокирају одлуке у државном руководству”.
Ово је први конгрес партије који се одржава без физичког присуства Фидела, чијим огромним постерима је облепљена цела Хавана. Непосредно пред почетак четвородневног скупа одржана је велика војна парада којом је обележено пола века од одбијања инвазије у Заливу свиња. Фидел је члановима конгреса упутио најтоплије поздраве и нагласио да је „поносан” на свога млађег брата, чиме је још једном разуверио оне који тврде да је међу браћом дошло до размимоилажења када је у питању степен подешавања новог револуционарног курса.
У питању су економске промене које нису само козметичке. Предвиђа се отварање земље за стране инвестиције, стварање задруга, давање мањих парцела необрађене земље приватницима, економска децентрализација...
Већ је у току процес „самозапошљавања” што је друга реч за отпуштање стотине хиљада државних службеника који се упућују да се од сада „сами снађу” и отпочну неку малу приватну делатност.
За низ потрепштина укинуте су чувене тачкице. Месечно следовање сапуна, детерџента и пасте за зубе већ више не може да се добије по субвенционисаним ценама, а курс „прилагођавања социјализма новом времену” подразумева потпуно укидање социјалних картица које су Кубанцима, чија просечна плата не прелази 15 евра, омогућавале минимално месечно прехрамбено и хигијенско следовање.
Припремајући јавност за партијски конгрес Раул Кастро је пре годину дана дао до знања да „се овако више једноставно не може”. „Или ћемо се променити или ћемо се одрећи револуције.” Нови курс, у коме велики број Кубанаца остаје без државног штита, морају да ратификују делегати, а међу њима су и они из тврдог крила који се противе свакој промени.
Ко ће заменити историјску поставу у чијем су језгру браћа Кастро? Фидел је поручио да због здравствених проблема напушта место партијског вође, али да остаје „идејни борац”, што је очигледно и по редовним колумнама у официјалном дневнику „Гранма” где ревносно одређује идејне смернице кубанске револуције.
Његово вођство је неприкосновено, не зависи ни од какве функције, нагласио је још једанпут Раул. Ипак, конгрес мора да изабере Централни комитет од сто чланова из чијих редова се бирају Политбиро (19) и Секретаријат (10), а оба ова тела су од њиховог оснивања 1965. предводили Фидел или Раул.
Није још потпуно јасно ни од када ће се бројати ограничење мандата на десет година. Јер ако би са применом ове мере почело од Шестог конгреса који се завршава данас, онда би државни и партијски апарат могао да се подмлађује са Раулом Кастром на челу до његове 90. године.
Зорана Шуваковић
Последњи коментари
sada ce se jos malo i kuba rasprodati. bice mnogo hotela a kubancima zivot nece biti nista bolji. ima da placaju zdravstvo i skole a radice kao robovi za turiste iz SAD-a i kanade.
Човек ти је травка чудновата, па може да се деси да и ови кубанци као и срби кажу: „Боље је да ме американци експлоатишу за 400 марака, него Милошевић за сто“! Није ми јасно како одмах одредише најнижу цену рада од 400 марака, то је данас 200 евра или 20.000 динара. И сада изексплоатисани дибидус не могу да живе од тих пара, па секу прсте, скачу са мостова и кровова, забијају себи ексере у руке или штрајкују глађу и жеђу као Тома Изногуд. На крају схвате да су се преварили и да су остали без ичега, да су били лаковерни као млади мајмуни, да су поверовали у лако дата обећања, без икаквих гаранција да ће живети боље. И тако евроамерички башибозлук влада глупим делом света, скида му сало и кожу, па ужива у демократији, слободама, људским правима, транспарентности, цивилном служењу војног рока, геј парадама, цивилној контроли војске и другим глупостима! Куба је на реду да искуси све чари америчке демократије и да постане амерички куплерај, што је била и раније пре револуције!
I opet će se vratiti neki Batista, a divni narod Kube opet će biti roblje za šaku dolara. Ponos i samostalnost se ne praštaju. Viva el comandante.






