Пустош у Долини торнада

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Кад се гледају фотографије и ТВ снимци из опустошеног дела града Мура у Оклахоми, први утисак је да је много људи тамо имало пуно среће. Све је дословно сравњено са земљом, нема ничег изнад површине на простору широком два а дугом 27 километара кроз који је протутњао торнадо чија је брзина била 360 километара на сат.

Спасилачке екипе – на лицу места је око 400 припадника Федералне агенције за ванредне ситуације (ФЕМА) – саопштиле су да нема више несталих, а да је коначни број погинулих 24, од којих је деветоро деце. Торнадо се спустио тачно у три по подне, а на његовом путу је било и пет школа, од чега две основне које нису имале своја склоништа.

Повређених је око хиљаду људи и још толико је затражило помоћ од ФЕМА.

Мур, град у предграђу Оклахома Ситија, званично основан 1889, током „јуриша на земљу” у великој (организованој) кампањи освајања америчког запада, данас има 55.000 становника и дугу и трагичну историју блиских сусрета са суперолујама. Погодиле су га чак четири: у октобру 1988, у мају 1999, мају 2010. и, најновија, у понедељак.

Најјача је била она из 1999, која је по такозваној Фуџита скали за мерење ове врсте природних непогода била у најпустошнијој категорији, ЕФ-5. Тада је погинуло 36 људи, а у метеоролошким аналима тај торнадо је заведен као најбржи ветар који је протутњао површином земље: брзина му је била 486 километара на сат.

Категорија најновијем торнаду – то су оне ваздушне „пијавице” разних димензија и брзина – моћи ће да се одреди тек кад се сасвим процени штета. А она је велика и због специфичности градње у америчким градовима када је реч о појединачним кућама (а често и већим стамбеним зградама). То су наиме дрвене конструкције које су на бетонски темељ причвршћене само релативно плитким шрафовима. Цигла, малтер и армирани бетонски стубови нису део овдашње грађевинарске традиције.

Иако је то као слабост констатовано и после торнада 1999, и куће подигнуте после тога биле су истих конструкција. Само 10 одсто домова при том има сопствених подрум као склониште. Објашњење је да подруми, због карактеристика земљишта, знатно поскупљују градњу, па су склоништа обично бетонски шахтови са поклопцем у гаражи.

Они су међутим били довољни да спасу многе. Број настрадалих је релативно мали и због тога што су људи били припремљени: могућност торнада је најављивана неколико дана пре него што је стигао, мада је оно главно упозорење – да заиста и долази – могло да се објави тек 16 минута пре него што је ударио.

Мур је иначе у самом средишту „Долине торнада”, како се описује област која почиње на северу Тексаса и обухвата још три државе јужно од Јужне Дакоте, а западно од реке Мисисипи.

Статистички, мај и јун су тамо „сезона торнада”, премда услови да се формира – судар вреле и влажне ваздушне масе из Мексичког залива са оном сувом и још врелијом која долази са континента – могу да се створе у сваком годишњем добу.

Од свих торнада који се формирају на планети, 75 одсто је баш у Америци, и то на њеном западу. Оклахома је при томе на петом месту по њиховом броју. Што се тиче Мура, он је, према метеоролошкој статистици, са најновијим испунио своју „квоту” од четири торнада за један век.

Наука је детаљно проучила природу торнада, мада су оне завршне околности које доводе до њиховог формирања још мистерија.

Да ли су међутим ове непогоде данас учесталије него што су биле?

На први поглед, судећи по медијским извештајима, рекло би се да јесу. Национална метеоролошка служба САД категорички међутим то оповргава. Оно што се променило, то је по њеним стручњацима само чињеница да је више извештаја о торнадима и да је данас под паском метеоролошких радара готово цела територија Америке.

Метеоролози негативно одговарају и на питање да ли су данашње олује пустошније од ранијих. Иако торнада могу да буду и јача, број страдалника је мањи због благовремених упозорења, бољих склоништа и других мера предострожности, због чега је и мања укупна штета.

Статистика је међутим мала утеха за оне житеље Мура који су остали без крова над главом и свега што је било у њиховим кућама. Осигурање и помоћ државе помоћи ће им да се брзо врате колико-толико нормалном животу, али траума неће проћи.

М. Мишић