Москва – Руски премијер Владимир Путин одговорио је на изборни неуспех и највеће протесте последњих година обећањем да ће следеће године извршити промене у влади, док је његов представник за штампу упозорио опозицију да ће свако неодобрено окупљање бити спречено, јавља Ројтерс.

Путин је, под притиском јер је његова партија на овонедељним изборима освојила само танку већину у парламенту и суочен са незапамћеним уличним протестима, рекао да влада мора да учини више како би уважила захтеве људи за модернизацијом.

„Биће значајног уклањања особа из владе”, рекао је Путин члановима његове партије Јединствена Русија, јасно дајући до знања да ће најављене промене бити обављене тек после председничких избора 4. марта.

Сведоци кажу да се око 5.000 људи јуче у Москви придружило протесту, оптужујући власти за изборну крађу и захтевајући крај Путинове владавине.

***

Московским булеварима јуче су тутњали камиони пуни војника. Електронски медији преплављени су вестима да припадници оружаних снага заузимају кључне тачке у центру града и да је њихова акција обимних размера.

После најава о новом могућем великом митингу, интернет је почео да се пуни фотографијама колона пристиглих војника али и сведочењима, углавном збуњених, грађана.

До нереда је дошло само дан након што је Централна изборна комисија прогласила резултате избора за Државну думу Русије, одржаних у недељу.

Опозиционе групе потом су у центру Москве организовале протест због „фалсификовања изборних резултата” у корист Јединствене Русије.

Протест је окончан јуришом полиције и хапшењем око 300 демонстраната. Један од организатора скупа, лидер покрета „Солидарност” Иља Јашин, ухапшен у понедељак и осуђен на 15 дана затвора, тврди да је Путинова странка „нацртала 15 милиона гласова” и да је та партија изборе, у ствари – изгубила.

Званични извори казују другачије. После пребројавања 99 процената гласачких листића, а према саопштењу Централне изборне комисије, ЈР је добила изборе за Думу са 49,3 одсто гласова. Следе КПРФ (19,2), Праведна Русија (13,25) и ЛДПР (12,0). Овакве резултате председнику Дмитрију Медведеву саопштио је лично први човек ЦИК Владимир Чуров.

Ово није развејало недоумицу оних у Русији и у иностранству који су убеђени да изборни процес није протекао у складу са законом. Сумње у наведене резултате изнела је и Организација за европску безбедност и сарадњу.

Истим поводом огласила се америчка државна секретарка Хилари Клинтон, тврдњом да избори нису били „ни фер ни слободни”. Бивши кандидат за председника САД Џон Мекејн преко Твитера је поручио премијеру Путину да „ускоро очекује смену режима у највећој држави на свету, по угледу на овогодишње револуције у Тунису, Египту и Либији”.

Демонстранти на московским улицама, суочени са пристиглим припадницима армије, од тога немају много користи. Не умирује их ни изјава надлежних да су војници ту како би се „очували ред и мир”.

Демонстрације опозиције, сличне московским, одржане су у понедељак и у „северној престоници” – Санкт Петербургу, где су, такође, припадници оружаних снага изашли на улице.

По свему судећи, ситуација у два града напрегнута је преко мере са којом могу да се носе редовне полицијске снаге.

„Ситуација је напета. Узнемирени смо и ми и власт, која, очигледно, зазире од изласка људи на улице после избора”, истакла је Људмила Алексејева, шеф најстарије руске организације за заштиту људских права – „Хелсиншке групе”.

На сам дан избора мир у Москви обезбеђивало је 51.000 припадника полиције и војске.

Има и оних који не виде ништа необично у протестима који се одржавају у Москви и Санкт Петербургу.

„Део гласача ће сигурно протестовати. На крају крајева, они су незадовољни изборним мањкавостима, чињеницом да су интернет сајтови који су критиковали власт свакодневно рушени. Ипак, мислим да те акције неће привући превише људи”, пренела је агенција „РИА Новости” став политиколога Алексеја Макаркина.

„Опозиција ће у наредним данима бити превише заузета поделом новостечених мандата, тако да неће имати времена за организовање протеста ширих размера”, сматра он.

Михаил Виноградов, председавајући фонда „Петербуршка политика”, као срећну околност истиче то што ЈР није поновила изборни резултат из 2007, када је освојила двотрећинску већину у Думи, пошто би то свакако изазвало много бурније реакције јавности.

Према речима премијера Путина, лош изборни резултат ЈР био је неминован. „То је случај са сваком политичком странком која само на своја плећа преузима терет одговорности за стање у држави, и то не на једну годину.”

Има аналитичара који сматрају да, после постизборних дешавања и лошег резултата ЈР, Путинова одлука да се у марту 2007. врати на чело државе добија сасвим нови значај, и дефинитивно ће премијера учврстити у наведеној намери.