Пекинг – Руски премијер Владимир Путин завршио је јуче посету Кини током које су потписани уговори о привредној сарадњи вредни седам милијарди долара, иако није финализован већ дуже време одлагани велики посао о испорукама руског гаса највећем светском потрошачу енергената.

Током дводневне посете Путин је разговарао с домаћином премијером Вен Ђијабаом и са председником Ху Ђинтаом о даљем унапређењу стратешке сарадње, искористивши прилику да осуди америчку монетарну политику као „паразитску”. Путиновом посетом обележена је 10. годишњица Уговора о добросуседству, пријатељству и сарадњи између два бивша комунистичка савезника.

* * *

Све до недавно однос Кремља према Кини био је сасвим другачији, подсећа интернет агенција „Њузру”. Рачуница је казивала да од Кине не могу да се очекују никакви продори на плану модернизације привреде, из простог разлога што је њен муњевити успон био базиран на јефтиној радној снази. Ствари данас изгледају другачије.

Да Русија има шта да научи од Кине било је видљиво још током посете председника Дмитрија Медведева Пекингу 2010. Тада су договорени први кораци на плану сарадње у сфери модернизације. Једина држава са којом Русија има сличан договор јесте Јужна Кореја.

Модернизација би требало да буде двосмеран процес, а Кина може да рачуна на руско искуство и знање из области нуклеарне технологије, истраживања свемира и авио-индустрије. С друге стране, Пекинг ће Москви помоћи у развоју брзог железничког транспорта, бродоградњи, развоју технологије алтернативних енергетских извора.

По мишљењу експерата, Русија би у сарадњи у области иновација требало много више да научи од Кине него обратно. Проблем је у томе што је руска привреда на осетно нижем технолошком нивоу од кинеске, а и оно са чиме располаже примењује у производњи са доста тешкоћа.

Ако се има у виду да компаније из ЕУ и САД већ увелико купују у Кини високотехнолошке уређаје, одлука да и Русија чини исто делује сасвим логично, наглашава „Њузру”.

Други важан моменат јесте то што је реч о првој посети руског премијера једној страној земљи од тренутка када је обзнанио да је спреман да се врати на место председника.

„Наше две земље спаја изузетно дугачка граница. Живимо једни поред других већ хиљаде година. Данас су наши билатерални односи вероватно на највишем нивоу у историји, изузимајући краткотрајни послератни совјетски период”, истакао је руски премијер.

Кина је такође веома заинтересована за сарадњу са Русијом, поготово када је реч о природним ресурсима и нуклеарној технологији. Управо то је разлог због којег са Путином путује толико пословних људи, међу којима су и шефови „Гаспрома”, „Росњефта”, „Русала”...

Кина је 2010. први пут постала главни спољнотрговински партнер Русије, а две земље намеравају да до 2015. повећају међусобну размену на више од 100 милијарди долара, да би је до 2020. подигли и на читавих 200 милијарди.

Кина је у првом овогодишњем тромесечју у руску економију инвестирала 453,1 милион долара, од чега су 153,9 милиона долара директне инвестиције, истиче се у саопштењу руске владе. Највећи део кинеских инвестиција усмерен је у пројекте прерађивачке индустрије (66,7 одсто), саобраћаја и комуникација (16 процената).

„Симболично је да Путин, којег веома добро познају у Кини, био тамо баш у овом тренутку”, каже Сергеј Санакојев, први човек Руско-кинеског центра за трговину и економску сарадњу. „Кинески пословни људи су увек знали да је Путин водећа фигура у руском политичком систему, чак и када је на место шефа државе довео актуелног председника Медведева”.