Расте број жртава торнада

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ноћ између уторка и среде опет је била бесана за велики број људи у централним деловима САД, где је у новој серији торнада погинуло девет људи у федералним државама Оклахома, Канзас и Арканзас. У исто време, становници Џоплина, града у Мисурију, стрепели су од репризе „торнада чудовишта”, који је у недељу трећину града која му се нашла на путу дословно сравнио са земљом.

Из рушевина су извучени нови страдалници, тако да је укупан број погинулих јуче био 126. Страхује се да ће овај број бити знатно већи, јер се још око хиљаду људи воде као „нестали”.

Торнадо који је овај урбани центар са 50.000 становника погодио у недељу званично је сврстан у максималну, пету категорију и накнадне анализе показују да је био један од оних ретких, када велика „пијавица” усковитланог ваздуха има и неколико „сателита”. То је објашњење зашто је подручје које оставио порушеним тако широко, чак један километар (и 10 километара дугачко).

Објашњење за интензитет рушења је иначе једноставно: брзина овог торнада била је већа од 300 километара на сат, па му ништа није могло да одоли. Подједнако су срушене модерне грађевине од чврстог материјала, колико и дрвене породичне куће. Многа стабла су ишчупана из земље, а на онима која су остала поломљене су све гране – и није остао ниједан лист.

Торнадо у Џоплину је по томе био један од највећих у новијој историји. Претходни сличне снаге виђен је још 1947, када је у месту Вудленд, Оклахома, иза себе оставио 181 жртву.

Метеоролози још немају објашњење зашто је ова година тако олујна у региону земље који се и иначе сматра „алејом торнада”, на америчком „Мидвесту” („Средњем западу”), региону који је у географском средишту САД и који обухвата 12 држава са близу 70 милиона становника.(/slika2)

Оклевају и да пораст ове врсте олујних ветрова повежу са климатским променама, односно глобалним загревањем, мада много тога указује да је баш о томе реч. Објашњавају то неопходношћу да сваку овакву претпоставку документују уверљивом статистиком.

Та статистика засад тврди да број жртава од торнада (који се разликују од урагана што харају у тропском приобаљу Америке) опада: досад најкатастрофалнија година у овом погледу била је 1925, када су евидентиране 794 жртве. Ове године број погинулих је већ премашио 500, па се лако може догодити да поменути рекорд буде, нажалост, оборен.

На овдашњим телевизијским екранима стално су слике специјалних радара које показују куда се све крећу вртложне олује. Технологија праћења је данас веома напредна, али не и она која торнада предвиђа. Од момента његовог формирања па до израчунавања његове путање протекне између 10 и 20 минута и тачно толико они који су му на путу имају времена за одлазак у склоништа или евакуацију. Број страдалих у Џоплину показује међутим да му често није могуће умаћи.

М. Мишић