Растеривање окупатора

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Покрет „Окупирај Волстрит” који окупља углавном младе гневне због драстичних социјалних неједнакости и корумпираности политичког система, у шестој недељи свог постојања суочава се са растућим нестрпљењем власти у градовима чије је тргове и паркове запосео.

У Оукланду, Калифорнија, то се прексиноћ изродило у жесток сукоб око 3.000 „окупатора” са полицијом, која је употребила сузавац не би ли спречила да учесници протестног марша поново заузму градски трг са кога су претходног дана протерани.

Један од учесника марша, ветеран из Ирака, задобио је у овом сукобу повреде опасне по живот, што је учеснике протеста додатно мотивисало да истрају – и цео покрет вратило у центар медијске и националне пажње.

Недалеко од Оукланда, на другој страни залива, у Сан Франциску, шаторски логор окупатора је добио упозорење да крши закон и да мора да напусти заузету јавну површину. У Лос Анђелесу су опоменути да не могу „вечито” да остану на тргу испред градске куће, док су тамошњи санитарни инспектори јавно изнели забринутост због хигијене у логору и погажене траве.

У Атланти, „окупатори” су добили наређење да се евакуишу до 7. новембра, под претњом принудног исељења. Тамошњи градоначелник Касим Рид је упозорио да је затегнутост између управе града и учесника протеста на „путу ескалације”. „По мом мишљењу, покрет није више мирољубив и у њему има елемената који су спремни за насиље, што ја не могу да дозволим”, изјавио је градоначелник.

Повод за овако оштро сучељавање је по свој прилици то што се међу тамошњим „окупаторима” појавио и један наоружан пушком АК-47 („калашњиков”), што додуше није прекршај према законима Џорџије, али је оставило лош утисак. Штаб протеста је, међутим, демантовао да је реч о припаднику покрета.

Чак и у Чикагу, где је градоначелник Рам Емануел, некадашњи шеф кабинета Барака Обаме (а председник је у неколико наврата изјавио како разуме „фрустрације” покрета), „окупатори” су у спору са градским властима тражећи да се одбаце кривичне пријаве против 300 прошле недеље ухапшених учесника протестног марша.

У Њујорку, где је епицентар „окупације” која нема лидере, хијерархију, нити листу политичких захтева, са градоначелником Мајклом Блумбергом је склопљена нека врста примирја, али уз сталну затегнутост са локалном полицијом која се са окупаторима улогореним у Зукоти парку недалеко од Волстрита већ неколико пута жестоко обрачунавала. Толерантне су и власти у Вашингтону, где је, поред два логора, управо подигнут и трећи, на авенији Пенсилванија.

Овдашњи коментатори извлаче различите закључке поводом најновијег развоја догађаја. По једнима, ово је знак да је покрет и даље виталан, док други сматрају како је реч о првим знацима да губи дах. Више од месец дана откако је привукао националну пажњу и постао не само свеамерички, него и светски, покрет нема одговор на питања шта даље и како протест треба да се заврши.

Очигледно је такође да симпатије и подршку јавности не успева да преточи у политички утицај какав је остварио такође спонтано настао покрет америчких конзервативаца, „Чајанка”. „Окупатори” се, уз то, суочавају и са главним противником: лошим временом. У Њујорку и Вашингтону температуре, пре свега оне ноћне, већ су веома опале, а најављују се и први снегови.

Могао би међутим да прогласи победу, јер је један резултат сасвим очигледан: започела је национална дебата о економским једнакостима и мањкавостима система који је производи.

Да није реч о нечему што је без аргумената, потврдио је и најновији извештај Конгресне канцеларије за буџет, у коме се констатује да је од 1979. до 2007, просечан нето приход једног процента најбогатијих Американаца – који су главна мета „окупатора” – порастао за 275 одсто. Одговарајући број за средњу класу – већина становника – испод је 40 одсто.

Милан Мишић