ВАШИНГТОН – Тензије између неких од водећих светских привреда око плана за повећање средстава Међународног монетарног фонда (ММФ), да би се спречило ширење дужничке кризе у еврозони, достигле су врхунац, а камен спотицања представља и жеља земаља у развоју да обезбеде већи утицај на доношење одлука глобалног зајмодавца, наводи се у најновијој анализи Ројтерса.

Повећање средстава ММФ-а биће тема разговора Групе седам најразвијенијих земаља (Г7) 19. априла, затим састанка Г20 и Г7 исте вечери, као и током ручка следећег дана, када ће се састати Г20 и управни одбор ММФ-а, навели су извори из Г20.

Светски финансијски лидери усредсредиће се на предлоге да државе приложе још новца да би ММФ био боље припремљен за евентуалне последице погоршања европских дужничких проблема.

Земље у развоју, као што су Кина, Бразил и Русија спремне су да уложе нова средства у фонд, али траже нешто заузврат: већу гласачку моћ.

Иницијатива земаља у развоју значи да би гласачки удео Европе вероватно био смањен, оценио је Ројтерс.

ММФ је у јануару навео да му је потребно 600 милијарди долара нових средстава за помоћ „недужним посматрачима” који би могли бити угрожени економским и финансијским последицама преливања дужничке кризе из Европе.

Директорка фонда Кристин Лагард је раније изјавила да можда неће бити потребно толико новца као што се раније мислило, с обзиром да се економски ризици смањују.

Званичници Групе 20 најразвијенијих земаља света рекли су за Ројтерс да ће се највеће светске привреде вероватно договорити да ММФ-у пруже између 400 и 500 милијарди долара.

Један од званичника навео је да ће Јапан вероватно приложити око 50 милијарди долара, а сличне суме донираће и Кина и Саудијска Арабија, поред 250 до 300 милијарди, колико је већ обећала ЕУ. Мањи допринос даће и Русија, Мексико и Бразил.

Извори из Г20 навели су да је Пекинг опрезан због унутрашњег противљења финансирању богатих Европљана, иако су средства намењена за заштиту земаља ван Европе.

Кина, као и друге земље у развоју, попут Бразила и Индије, жели да допринос фонду буде повезан са већом гласачком моћи.

САД, које очекују председнички избори и у којима је велики буџетски дефицит главна тема, инсистирале су да неће учествовати у повећању средстава ММФ-а.

Неки званичници фонда наводе да то што Вашингтон не жели да учествује у доприносу ММФ-у мења динамику напора да се обезбеде средства, будући да су САД највећи акционар фонда, и остале земље често траже лидерство Вашингтона у оваквим питањима.