Бејрут је на путу да поврати стару славу шпијунске престонице Блиског истока, све је опет као некада осамдесетих година прошлог века. Но, овај пут су супротстављене стране Хезболах и америчка ЦИА, а уз два „главна играча” наступају и либанске, иранске, сиријске, израелске, турске, руске и јорданске обавештајне и контраобавештајне службе. Хезболах тврди да је похватао десетак агената ЦИА-е, док истовремено у Техерану кажу да су и они разоткрили мрежу момака из Ленглија. Америчка амбасада у Бејруту све то демантује, али неименовани западни извори потврђују „да је нечега, ипак, било”.

Разлог најновије фазе обавештајног рата на Блиском истоку свакако јесте ирански војни нуклеарни програм. Тај програм Израелци и Американци покушавају да зауставе, или успоре на сваки начин, од сајбер вируса који су потпуно пореметили програме рада иранских центрифуга са уранијумом, до атентата на најзначајније иранске нуклеарне стручњаке. Возите се тако аутомобилом улицама Техерана, приближи вам се неки клинац на мотоциклу, мало се сагне иза вашег аута и прилепи вам неку „стварчицу”. После неколико стотина метара велико „бум” и нема више иранског нуклеарног стручњака. У једном дану у Техерану било је тако два пута „бум”.

Када ни такве суптилне методе не решавају у потпуности проблем, обавештајне и контраобавештајне службе прибегавају убацивању својих агената у противничке редове. Бејрут је идеално место за „трансфере” такве врсте, нешто као Лисабон, или Казабланка у Другом светском рату.

У Бејруту је Хезболах на домаћем терену, јер је етаблиран и у политички живот Либана као политичка, друштвена, војна и терористичка организација под великим утицајем Техерана. Велики савет, или Шура Хезболаха стално информише Иранце о својим активностима. Наиме, Хезболах, или Исламски џихад, основан је још 1983, тренутно има око 3.000 активних припадника, од којих је њих око 500 директно укључено у терористичке активности. Главне локације Хезболаха су у западном Бејруту и у долину Бека, такође у Либану. Лидер Хезболаха је Хасан Насралах, а у врху организације су још и шеик Мухамед Хусеин Фадлалах, заменик Насралаха шеик Наим Касем, те главни саветник Насралаха, Хусеин Калил.

Хезболах је врло жилава терористичка организација, окупља младе људе од 27 до 35 година живота. То је класична герила терористичке провенијенције, али са врло снажном обавештајном и контраобавештајном компонентом на локалном и регионалном нивоу. У неким обавештајним и контраобавештајним активностима Хезболах је децентрализован по принципу ударних тројки и примењује асиметричне методе ратовања у складу са својом хибридном организацијом.

Утемељење међу цивилним становништвом врло је снажно, а јавност је суштински елемент Хезболаховог приступа. Није случајно вођа Хезболаха Хасан Насралах стручњак за психолошко ратовање. Све што Хезболах ради и уради настоји да одмах и пропагандно искористи. У томе му помаже и врло квалитетна електронска опрема за радио-извиђање и емитовање добијена од Ирана и Северне Кореје.

Ко је све кога ухапсио у пицерији у Бејруту тешко ћемо прецизно сазнати. Вероватно ту има и двоструких агената, можда је реч и о фингираном хапшењу да би се неке друге ствари провукле и покриле. Колико је ту ЦИА изгубила, или је добила потуривши искориштену „робу без значаја”, зашто се Мосад ту много и не спомиње, јесу ли хапшења у Бејруту и Техерану само случајна временска коинциденција?

Или се то прошле године у августу заменик шефа руске војне обавештајне службе ГРУ, генерал Јуриј Иванов баш случајно удавио купајући се у једном малом сиријском медитеранском месту. Где баш да се утопи у Сирији? А једини је он лично знао све руске агенте ГРУ у иностранству, посебно на Блиском истоку. И утопио се купајући се у мору…