Američki magazin „Njujork rivju ov buks” i londonski dnevnik „Fajnenšel tajms” podstakli su nove spekulacije o političkoj zaveri protiv Dominika Stros-Kana, donedavnog šefa Međunarodnog monetarnog fonda i potencijalnog kandidata francuske građanske levice na predsedničkim izborima naredne godine. Objavili su analizu, punu indicija i (polu)dokaza o „zaveri” kojima je osujećena predsednička karijera nekad najizglednijeg protivkandidata predsedniku Nikoli Sarkoziju.

Stros-Kan je, podsećanja radi, bio umešan u aferu sa sobaricom jednog njujorškog hotela, a uhapšen je pod sumnjom da ju je silovao, da bi na suđenju bio delimično rehabilitovan – oslobođen usled nedostatka dokaza.

Dokazi, ponuđeni u reportažama dva medija, mogli bi da omoguće Stros-Kanu povratak na političku scenu. U verodostojnost napisa iz pera Edvarda Epstajna se ne sumnja, jer se smatra jednim od najbolje obaveštenih novinara SAD, kada je reč o političkim zaverama.

Epstajn je utemeljio analizu na brižljivo čuvanim video-zapisima elektronskog nadzora hotela u kome je, navodno, došlo do silovanja. Na snimcima se vidi da sobarica Nafisatu Dijalo ulazi u apartman Stros-Kana u 12.06 časova. U to vreme on je pod tušem. Sledeća sekvenca ga pokazuje u 12.13 časova kako telefonira ćerci. Još dva snimka između 12.06 i 12.13 časova pokazuju žrtvu silovanja kako kontroliše dva druga apartmana. Kako je u roku od sedam minuta moglo da dođe do nasilnog akta, a da istovremeno žrtva dva puta napušta apartman počinioca? Kako je u vreme silovanja mogao da vodi telefonski razgovor sa ćerkom?

Sumnje podstiče i video-snimak bezbednosnog osoblja hotela kako likuje i pleše u trenutku kada je saopšteno da je Stros-Kan lišen slobode na njujorškom aerodromu.

Epstajn opisuje ključni detalj koji je prethodio hapšenju. Odluka da se Stros-Kan prijavi njujorškoj policiji doneta je posle telefonskog razgovora sa Rene Žoržom Kjerijem, direktorom bezbednosti Arkor grupe kojoj pripada i njujorški hotel francuskog lanca „Sofitel”. Kjeri je u tom trenutku pratio fudbalsku utakmicu u Parizu, između Pari sen Žermena i Lila – u društvu predsednika Nikole Sarkozija!

Prema dokazima koje Epstajn citira, do akta navodnog silovanja došlo je pošto je Stros-Kan dobio telefonsku dojavu da N. N. lica u Jelisejskoj palati nadziru njegov mobilni telefon. Da li je silovanje inscenirano, potom izazvano hapšenje, da bi se osujetio eventualni pokušaj Stros-Kana da od ovog saznanja napravi političku aferu?

Stros-Kan, zasad, ne pokazuje izričitu želju da bilo šta preduzme zarad potpune rehabilitacije. Ma koji razlog postojao za njegovo držanje, ponaša se kao osramoćeni krivac – zarastao u bradu, da ga ljudi ne bi prepoznali, izbegava kontakte. Minulog vikenda se prvi put pojavio „prav i zdrav” u javnosti – u pratnji supruge: par je slavio godišnjicu braka u jednom francuskom restoranu, dajući tako do znanja da su njihovi odnosi harmonični, uprkos optužbama za silovanje.

U efikasnost eventualnog povratka Stros-Kana na političku scenu ne veruju iz predsedničkog okruženja Sarkozija, ni iz redova francuskih opozicionih socijalista. Stiče se utisak da su odlaskom kontroverznog Stros-Kana svi zadovoljni. Analitičari vodećih evropskih i američkih medija, međutim, ističu da ovde nije rečena poslednja reč.

„Frankfurter algemajne cajtung” tvrdi da je „pravljen račun bez krčmara”. Ko je krčmar, lako je naslutiti. Dugogodišnji mecena, čitalac i gost mnogobrojnih intervjua američkog magazina „Njujork rivju ov buks” – koji je vratio u sećanje aferu Stros-Kan –  jeste Džordž Soros. S tim u vezi, evropskim političkim foajeima kruži krilatica: „Vraća li, gospodin Crni (Sorosov nadimak po izvornom prezimenu Đerđ Švarc) Dominika Stros-Kana u političku orbitu?”

Miloš Kazimirović