Амерички магазин „Њујорк ривју ов букс” и лондонски дневник „Фајненшел тајмс” подстакли су нове спекулације о политичкој завери против Доминика Строс-Кана, донедавног шефа Међународног монетарног фонда и потенцијалног кандидата француске грађанске левице на председничким изборима наредне године. Објавили су анализу, пуну индиција и (полу)доказа о „завери” којима је осујећена председничка каријера некад најизгледнијег противкандидата председнику Николи Саркозију.

Строс-Кан је, подсећања ради, био умешан у аферу са собарицом једног њујоршког хотела, а ухапшен је под сумњом да ју је силовао, да би на суђењу био делимично рехабилитован – ослобођен услед недостатка доказа.

Докази, понуђени у репортажама два медија, могли би да омогуће Строс-Кану повратак на политичку сцену. У веродостојност написа из пера Едварда Епстајна се не сумња, јер се сматра једним од најбоље обавештених новинара САД, када је реч о политичким заверама.

Епстајн је утемељио анализу на брижљиво чуваним видео-записима електронског надзора хотела у коме је, наводно, дошло до силовања. На снимцима се види да собарица Нафисату Дијало улази у апартман Строс-Кана у 12.06 часова. У то време он је под тушем. Следећа секвенца га показује у 12.13 часова како телефонира ћерци. Још два снимка између 12.06 и 12.13 часова показују жртву силовања како контролише два друга апартмана. Како је у року од седам минута могло да дође до насилног акта, а да истовремено жртва два пута напушта апартман починиоца? Како је у време силовања могао да води телефонски разговор са ћерком?

Сумње подстиче и видео-снимак безбедносног особља хотела како ликује и плеше у тренутку када је саопштено да је Строс-Кан лишен слободе на њујоршком аеродрому.

Епстајн описује кључни детаљ који је претходио хапшењу. Одлука да се Строс-Кан пријави њујоршкој полицији донета је после телефонског разговора са Рене Жоржом Кјеријем, директором безбедности Аркор групе којој припада и њујоршки хотел француског ланца „Софител”. Кјери је у том тренутку пратио фудбалску утакмицу у Паризу, између Пари сен Жермена и Лила – у друштву председника Николе Саркозија!

Према доказима које Епстајн цитира, до акта наводног силовања дошло је пошто је Строс-Кан добио телефонску дојаву да Н. Н. лица у Јелисејској палати надзиру његов мобилни телефон. Да ли је силовање инсценирано, потом изазвано хапшење, да би се осујетио евентуални покушај Строс-Кана да од овог сазнања направи политичку аферу?

Строс-Кан, засад, не показује изричиту жељу да било шта предузме зарад потпуне рехабилитације. Ма који разлог постојао за његово држање, понаша се као осрамоћени кривац – зарастао у браду, да га људи не би препознали, избегава контакте. Минулог викенда се први пут појавио „прав и здрав” у јавности – у пратњи супруге: пар је славио годишњицу брака у једном француском ресторану, дајући тако до знања да су њихови односи хармонични, упркос оптужбама за силовање.

У ефикасност евентуалног повратка Строс-Кана на политичку сцену не верују из председничког окружења Саркозија, ни из редова француских опозиционих социјалиста. Стиче се утисак да су одласком контроверзног Строс-Кана сви задовољни. Аналитичари водећих европских и америчких медија, међутим, истичу да овде није речена последња реч.

„Франкфуртер алгемајне цајтунг” тврди да је „прављен рачун без крчмара”. Ко је крчмар, лако је наслутити. Дугогодишњи мецена, читалац и гост многобројних интервјуа америчког магазина „Њујорк ривју ов букс” – који је вратио у сећање аферу Строс-Кан –  јесте Џорџ Сорос. С тим у вези, европским политичким фоајеима кружи крилатица: „Враћа ли, господин Црни (Соросов надимак по изворном презимену Ђерђ Шварц) Доминика Строс-Кана у политичку орбиту?”

Милош Казимировић