Од нашег сталног дописника
Брисел, 21. фебруара – Европска комисија требало би у среду да представи мишљење о кандидатури Исланда за чланство у Европској унији. Судећи по очекивањима у Бриселу и у Рејкјавику, ЕК ће Савету ЕУ дати позитивну препоруку за почетак приступних преговора, који би требало да омогуће Исланду чланство у ЕУ најраније 2012. године. Према речима премијера Исланда Јохане Сигурдардотир преговори за приступање ЕУ трајаће од 12 до 24 месеца.

Озбиљну препреку за чланство Исланда у ЕУ чини спорно питање штедних улога британских и холандских грађана који су пропали заједно са исландским банкама на самом почетку светске финансијске кризе. Велика Британија и Холандија обештетили су своје грађане, али сада траже од Рејкјавика да намири дуговања према Лондону и Хагу, а реч је о нешто мање од четири милијарде евра.

Иако је реално очекивати да ће брзина којом ће Исланд окончати преговоре о чланству у ЕУ умногоме зависити од договора са Холанђанима и Британцима, Сигурдардотир верује да питање дуга неће пореметити приступни процес. „Сасвим је јасно да кандидатура за чланство у ЕУ и питање пропале штедње нису повезани”, казала је она после разговора са председником ЕК Жозе Мануел Барозом, приликом недавног боравка у Бриселу.

Упоредо са лобирањем у Бриселу и настојањима да избегне успоравање процеса интеграције у ЕУ због дуговања, влада Исланда преговара са Лондоном и Хагом о моделу надокнаде четири милијарде евра. Још је неизвесно какав ефекат на ток ових разговора може имати јучерашњи пад холандске владе, али по свему судећи преговори ће бити настављени. Према незваничним информацијама Исланду ће бити понуђено да новац врати са знатно нижом каматом од садашњих 5,5 одсто.  

Питање пропалих штедних депозита у исландским банкама погађа не само Холандију и Британију, већ и читаву ЕУ. Комисија разматра предлог да обједини све државе у један осигуравајући фонд за штедише и скине појединачну одговорност држава чланица за евентуалне колапсе банака у будућности и тако избегне да се понови исландски сценарио. „Желимо да проценимо одрживост паневропске шеме за осигурање штедних депозита која ће заменити националне гаранције”, саопштио је прошле недеље кабинет Мишела Барнијеа, европског комесара за финансије. У овом тренутку европске резерве које гарантују штедне депозите износе 23 милијарде евра, а нова шема, уколико буде усвојена, требало би да вишеструко увећа овај износ.

Када је реч о враћању исландског дуга, тамошњи парламент изгласао је 31. децембра услове исплате Лондону и Хагу, али је Олафур Гримсон, председник Исланда, одбио да потпише одлуку и предложио да се о њој грађани изјасне на референдуму.

Поред горућег проблема враћања дугова, на путу експресног учлањења Исланда у ЕУ могло би се наћи и питање рибарства − основне привредне гране северноатлантског острва. Све до јесени 2008. године власти Исланда нису помишљале на чланство у ЕУ, пре свега због тога што нису желеле да своје територијалне воде богате рибом деле са остатком Уније. Међутим, финансијска криза која је преко ноћи потопила острвску економију базирану на инвестиционим банкама и фондовима допринела је промени расположења у Рејкјавику и Исланд је средином прошле године поднео захтев за чланство у ЕУ.  

Владимир Јокановић

-----------------------------------------------

Вилдерс у трци за премијерску фотељу

Герт Вилдерс, лидер ултрадесничарске (антиисламске) Холандске партије за слободу поздравио је данас пад владе Јана Петера Балкенендеа и изјавио да је спреман да преузме премијерску функцију. „Дуго сам се надао овом дану и он је напокон дошао. Сада можемо да развијемо заставе и славимо. Најгора влада Холандије икада није заслужила још један дан на власти”, казао је Вилдерс локалним медијима. Он је оптужио владу Балкенендеа да је оштетила економију, прекомерно подигла порезе и подржавала ислам. 

Да Вилдерсове претензије на премијерску функцију нису само пусте жеље сведоче најсвежија испитивања јавног мњења према којима његова партија може да рачуна на прво или друго место после наредних избора. Вилдерс, најпопуларнији опозиционар, још летос је скренуо пажњу шире јавности изненађујуће добрим резултатом на изборима за Европски парламент када је освојио четири од 25 места које припадају холандским партијама.

Порасту његове популарности у међувремену допринео је судски процес који се против њега води у Амстердаму због ширења исламофобије.   

В. Ј.