Од нашег дописника

Букурешт – Иако је последњих месеци постојала видљива потенцијална маса незадовољства грађана због тешких економско-социјалних последица преоштре буџетске штедње, нико се није надао да ће Румунија прокључати преко ноћи. Пословично стрпљивим Румунима је „пукао филм” и изашли су на улице да се буне због тога што се сва тежина вишегодишње кризе сваљује на њихова плећа.

Од прошлог четвртка у Букурешту и још 40 већих и средњих градова (Темишвар, Крајова, Констанца, Брашов, Клуж, Сибију, Орадеа…) дошло је до вишедневних спонтаних уличних протеста грађана који су тражили оставку председника Трајана Басескуа и премијера Емила Бока, као и расписивање превремених избора.

Све се збило скоро муњевито. На улице су изашли разни социјални слојеви, млади и стари, пензионери и домаћице, углавном политички неопредељени, али под притиском животних тешкоћа. Не само власти, него и политичке опозиционе странке биле су затечене необичношћу и замахом мирног протеста.

У Букурешту, у недељу, на трећи дан протеста, дошло је до немилих збивања. Миран ток демонстрација предвече су пореметиле групе агресивних хулигана које су бројне жандарме засуле каменицама, петардама, запаљивим флашама тако да је дошло до правих уличних битака. Уже градско језгро је демолирано, а повређено је 59 демонстраната, два новинара и десет полицајаца од којих су двојица и даље у болници. Полиција је поднела кривичне пријаве против 36 хулигана, а 246 је новчано кажњено.

Премијер Емил Бок је јуче изјавио да подржава слободно изражавање демонстраната, али да неће толерисати насиље.

„Разумемо тешкоће кроз које пролазе Румуни. Знамо да су тешка времена и да су мере које смо предузели донеле страдања”, навео је Бок и додао да је влада тим мерама успела да доведе до релативне стабилизације, али да се резултати још не виде јер криза траје.

Више овдашњих политичких посматрача и коментатора верују да је тешке изгреде организовала сама полиција како би компромитовала мирне, али упорне грађанске демонстрације. Сада се медији више баве скупим последицама непожељног рушилаштва него суштином захтева незадовољног становништва.

Сви се овде слажу да је детонатор излива гнева обичних Румуна био председник Басеску, који је себи допустио, како се овде пише, „монументални политички гаф”. Познат по томе да је склон да заобилази владу и парламент и експонира се као главни покретач законодавних мера иако то није по уставу, Басеску је недавно лично кумовао изради новог закона о здравству, који је предвиђао приватизовање знатног дела јавног здравственог сервиса. Циљ је био да се смање државни издаци за здравство, а да грађани, уколико желе боље здравствене услуге, сами завуку руку у свој џеп.

Тој се мери супротставио државни подсекретар у Министарству здравља, др Раед Арафат, по пореклу сиријски Палестинац, који је још у Чаушескуово време студирао у Румунији, а у међувремену постао највећи овдашњи стручњак за питања хитне медицинске помоћи.

Скоро 15 година он је радио на стварању интегрисаног националног система за пружање хитне помоћи, такозвани СМУРД (мобилни сервис за хитну помоћ, реанимацију и спасавање пострадалих из олупина). Тај је систем заживео и постао веома популаран као један од најбољих у Европи а обухвата читаву једну оперативну целину – амбулантна кола, хеликоптере, ватрогасце обучене и за медицинске интервенције (паралекари), пријемне ургентна пунктове, жандармерију и полицију.

Басескуовим планом било је предвиђено да се буџетски колач СМУРД-а стави и приватницима на располагање. Др Арафат се томе супротставио тврдећи да ће то довести до уништења СМУРД-а, да ће људи плаћати и хитну медицинску помоћ, која је обавеза државе. Басеску га је натерао да поднесе оставку називајући га „левичарем” и човеком који жели да сачува „превазиђени државни монопол”.

Буквално преко ноћи на улице града Тргу Муреша, где је др Арафат пре шест-седам година остварио свој први модел СМУРД-а, на улице је изашло на хиљаде људи (Румуни и Мађари заједно!) који су устали у његову заштиту и одбрану његовог система.

Демонстранти су узвикивали – „Више верујемо Арафату него Басескуу”. Тај се протест брзо проширио на друге градове. Након два, три дана пароле протестаната су еволуирале и они су тражили оставку Басескуа и Бокове владе.

Када су обавештајне службе закључиле да је почео да се ваља прави талас народног незадовољства, Басеску је први пут у његовој седмогодишњој владавини био принуђен да устукне. Повукао је свој законски нацрт о реформи здравства. Али је већ било касно. Народ се изјаснио.

Бок је јуче најавио да ће бити написан нови предлог закона о здравству. С друге стране, УСЛ – унија опозиционих социјалдемократа и либерала – затражила је председникову и владину оставку, сазивање ванредног заседања парламента и расписивање ванредних избора, а својим присталицама наложила да се придруже „грађанском протесту”.

Опозиција је чак послала свог представника у Брисел да „Европи објасни стање у Румунији”. А то стање је ровито.