Угледна тексаска глобална агенција „Стратфор” није се баш прославила најновијом анализом односа у троуглу Србије, Црне Горе и НАТО-а. Заправо, то тако изгледа када се посматра из Београда, јер су нама неке ствари опште познате, а клијентима обавештајних процена и анализа „Стратфора” у САД и у свету вероватно и нису. Дакле, у најновијој анализи те агенције, која иначе запошљава труст мозгова бивших америчких генерала и адмирала, али и некадашње функционере ЦИА, НСА и ДИА, констатује се „да је Србија сада, након што је Црна Гора добила од НАТО-а тзв. акциони план МАП, што је на корак од уласка у НАТО, комплетно окружена чланицама НАТО-а”. То је нетачно, јер у НАТО-у нису ни Македонија ни БиХ.

За Македонију је то питање њеног имена и одлуке Грчке да Македонија мора да промени садашње име ако жели да Грчка деблокира њен улазак у ЕУ и НАТО. Што се тиче БиХ, премијер Републике Српске Милорад Додик изјавио је пре неколико дана „како је НАТО сам себи затворио врата у БиХ, јер је као услов да БиХ уђе у алијансу затражио уставне промене које Република Српска не може да прихвати, јер би те промене заправо значиле и укидање Републике Српске”. Дакле, Србија није комплетно окружена чланицама НАТО-а, како се то тврди у анализи „Стратфора”.

Та агенција даље каже „да ће уласком Црне Горе у НАТО Србија доспети у ситуацију дубоке изолације”, што је невероватна теза. Ако се наша спољна политика темељи на четири стуба, а два су Вашингтон и Брисел, ту су још Москва и Пекинг. Осим тога, зашто би Србија доспела у изолацију ако не уђе у НАТО? Србија својом наглашено мирољубивом политиком не прети никоме и није фактор нестабилности у региону. Ако су око нас државе чланице НАТО-а, а НАТО такође спроводи мирољубиву политику и нема агресивне планове у односу на Србију, онда нас у ствари управо тај појас земаља НАТО-а чува од било какве агресије, не знам све откуда. Није ваљда војно неутрална позиција Србије изазов ратним плановима НАТО-а. Не могу у то да поверујем. Наиме, имам очито боље мишљење о мирољубивом карактеру данашњег НАТО-а него аналитичари „Стратфора”. Не претимо никоме, све желимо да решавамо дипломатски, а опет нам се прети изолацијом. Зашто, па хладни рат је завршен 1990.

Агенција „Стратфор” наводи и изјаву начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милетића о окончању процеса потпуне професионализације војске у 2011. години и то доводи у везу са стандардима НАТО-а и уласком Србије у НАТО. У потпуној професионализацији Војске Србије и у војним стандардима НАТО-а „Стратфор” открива притајену љубав за улазак државе Србије у НАТО. Мало је платонски то сагледано, али од платонске љубави понекад и почиње веза. Даље, „Стратфор” наводи да Црна Гора већ годинама ужива западне гаранције за безбедност, да се Мило Ђукановић још 1997. супротставио Слободану Милошевићу и да се Црна Гора пре неколико година одвојила од Србије.

Спомиње се и Отоманска империја, али Његоша, зачудо, нема. Затим се каже „да Црна Гора није стратешки важна за НАТО, већ је важна за Србију због излаза на море, јер у близини је Отрант, да су на Јадрану све земље чланице НАТО-а, и да је Србија најзаинтересованија држава за стратешку позицију Црне Горе управо због луке Бар, коју Влада Србије жели да купи, да односи између Београда и Подгорице неће бити лошији и када Црна Гора уђе у НАТО...”

На крају епохалне анализе „Стратфора” има још сјајних открића, попут тога да су односи између Војске Србије и НАТО-а сјајни, што и није далеко од истине, као и да су против уласка Србије у НАТО само српски националисти, што је само деломично тачно.

Но, после анализе овако угледне приватне обавештајне агенције, сада ми је јасно како је британска обавештајна заједница напад на Ирак у пролеће 2003. године наводно заснивала на разговору једног ирачког таксисте са једним ирачким официром. Садашња истрага у Лондону открива да је таксиста нешто избрбљао током вожње ирачком официру, а он то пренео британској тајној служби. И Лондон се 2003. придружио Вашингтону.

Што ће рећи, има свакојаких анализа.