Dmitrij Rogozin, ambasador Rusije u NATO-u (Foto AFP)

Od našeg dopisnika
Moskva, 27.  januara  – Rusija i NATO dogovorili su se da obnove vojnu saradnju prekinutu u avgustu 2008. posle rata na Kavkazu. Juče su se, na samitu vojnog komiteta Saveta Rusija–NATO, prvi put sastali ministri odbrane 28 zemalja članica alijanse i načelnik generalštaba Rusije i razmenili mišljenje o saradnji u oblastima kao što je logistika, borba protiv terorizma i piratstva i koordinacija postupaka prilikom sprovođenja spasilačkih operacija na moru. O detaljima će se razgovarati tokom samita u maju ove godine.

Glavna tema jučerašnjeg sastanka bila je saradnja u Avganistanu. Još u oktobru prošle godine novi generalni sekretar alijanse Andres fog Rasmusen pozvao je Rusiju da pomogne u borbi protiv talibana tako što će obučavati avganistanske vojnike i isporučivati im tehniku. Rasmusen je predložio i širenje ugovora o tranzitu koji u ovom trenutku omogućava tranzit opreme NATO-a, ali samo ako nije vojna, preko ruske teritorije.

Rusija takođe smatra saradnju u rešavanju problema Avganistana važnom. U jednom nedavno objavljenom intervjuu Dmitrij Rogozin, ruski predstavnik u NATO-u, rekao je da će, ukoliko vojska koalicije ode iz Avganistana, ekstremisti to doživeti kao signal za napad, a tada će se na udaru naći Tadžikistan, pa Uzbekistan, a možda i Rusija, preko Kazahstana ili Kirgizije. „Zato treba pomagati alijansi.”

Rusija traži da budu tačno definisani uslovi predaje odgovornosti Avganistancima. Najvažnije od svega je da u tom trenutku postoje pripremljene i osposobljene avganistanske vojne i policijske strukture koje mogu da pruže otpor ekstremistima. Pored toga, međunarodne snage moraju se povlačiti samo po odluci Saveta bezbednosti (kao što su i ušle u Avganistan), smatra Moskva

Na jučerašnjem sastanku načelnika generalštabova u Briselu, Rusija je izrazila spremnost da pomogne u obnavljanju 142 objekta industrije i infrastrukture koje je SSSR sagradio u Avganistanu, a koji su činili osnovu njegove privrede. Prema rečima Rogozina, Rusija smatra da te poslove treba da dobije bez tendera jer ruske kompanije koje su projektovale i gradile (i finansirale) objekte imaju sve što je potrebno za njihovo obnavljanje, uključujući i tehničku dokumentaciju. Rad bi trebalo da finansiraju „one zemlje koje imaju mnogo para, žele da pomognu Avganistanu, a nisu spremne da pošalju tamo svoje vojnike”, kaže ruski diplomata. Moskva je već dala ozbiljan doprinos stabilizaciji i rekonstrukciji Avganistana oprostivši mu dug od 10,38 milijardi dolara i davši humanitarnu pomoć od 70 miliona. Ona priprema policajce za borbu protiv narkotrafiking i omogućava transport preko svoje teritorije za snabdevanje vojske koalicije.

Moskva je, takođe, spremna da razmatra zahteve avganistanske vlade za isporuke ruskog oružja. Pod kojim uslovima, još se ne zna. Prema rečima ruskih vojnih stručnjaka, RF i sada snabdeva Kabul streljačkim oružjem i municijom. Jedan deo se poklanja Avganistancima, a drugi plaća Amerika. Kabul je posebno zainteresovan za helikoptere Mi-8/17.

Inače, danas se u Londonu održava Međunarodna konferencija o Avganistanu kojoj prisustvuje više od 70 ministara spoljnih poslova i rukovodilaca međunarodnih organizacija među kojima je i Ban Ki Mun, generalni sekretar OUN. Rusiju predstavlja ministar Sergej Lavrov.

Cilj ministarskog saveta je da donese „londonski kominike” u kome će se tačno precizirati obaveze međunarodne zajednice i Avganistana posle povlačenja koalicione vojske koje je, prema izjavi američkog predsednika Obame, planirano za 2011. godinu.

Ljubinka Milinčić