Од нашег дописника
Москва, 27.  јануара  – Русија и НАТО договорили су се да обнове војну сарадњу прекинуту у августу 2008. после рата на Кавказу. Јуче су се, на самиту војног комитета Савета Русија–НАТО, први пут састали министри одбране 28 земаља чланица алијансе и начелник генералштаба Русије и разменили мишљење о сарадњи у областима као што је логистика, борба против тероризма и пиратства и координација поступака приликом спровођења спасилачких операција на мору. О детаљима ће се разговарати током самита у мају ове године.

Главна тема јучерашњег састанка била је сарадња у Авганистану. Још у октобру прошле године нови генерални секретар алијансе Андрес фог Расмусен позвао је Русију да помогне у борби против талибана тако што ће обучавати авганистанске војнике и испоручивати им технику. Расмусен је предложио и ширење уговора о транзиту који у овом тренутку омогућава транзит опреме НАТО-а, али само ако није војна, преко руске територије.

Русија такође сматра сарадњу у решавању проблема Авганистана важном. У једном недавно објављеном интервјуу Дмитриј Рогозин, руски представник у НАТО-у, рекао је да ће, уколико војска коалиције оде из Авганистана, екстремисти то доживети као сигнал за напад, а тада ће се на удару наћи Таџикистан, па Узбекистан, а можда и Русија, преко Казахстана или Киргизије. „Зато треба помагати алијанси.”

Русија тражи да буду тачно дефинисани услови предаје одговорности Авганистанцима. Најважније од свега је да у том тренутку постоје припремљене и оспособљене авганистанске војне и полицијске структуре које могу да пруже отпор екстремистима. Поред тога, међународне снаге морају се повлачити само по одлуци Савета безбедности (као што су и ушле у Авганистан), сматра Москва

На јучерашњем састанку начелника генералштабова у Бриселу, Русија је изразила спремност да помогне у обнављању 142 објекта индустрије и инфраструктуре које је СССР саградио у Авганистану, а који су чинили основу његове привреде. Према речима Рогозина, Русија сматра да те послове треба да добије без тендера јер руске компаније које су пројектовале и градиле (и финансирале) објекте имају све што је потребно за њихово обнављање, укључујући и техничку документацију. Рад би требало да финансирају „оне земље које имају много пара, желе да помогну Авганистану, а нису спремне да пошаљу тамо своје војнике”, каже руски дипломата. Москва је већ дала озбиљан допринос стабилизацији и реконструкцији Авганистана опростивши му дуг од 10,38 милијарди долара и давши хуманитарну помоћ од 70 милиона. Она припрема полицајце за борбу против наркотрафикинг и омогућава транспорт преко своје територије за снабдевање војске коалиције.

Москва је, такође, спремна да разматра захтеве авганистанске владе за испоруке руског оружја. Под којим условима, још се не зна. Према речима руских војних стручњака, РФ и сада снабдева Кабул стрељачким оружјем и муницијом. Један део се поклања Авганистанцима, а други плаћа Америка. Кабул је посебно заинтересован за хеликоптере Ми-8/17.

Иначе, данас се у Лондону одржава Међународна конференција о Авганистану којој присуствује више од 70 министара спољних послова и руководилаца међународних организација међу којима је и Бан Ки Мун, генерални секретар ОУН. Русију представља министар Сергеј Лавров.

Циљ министарског савета је да донесе „лондонски коминике” у коме ће се тачно прецизирати обавезе међународне заједнице и Авганистана после повлачења коалиционе војске које је, према изјави америчког председника Обаме, планирано за 2011. годину.

Љубинка Милинчић