politika
За недељу 21. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Русија тражи забрану продаје оружја Грузији

Представник мисије САД у Уједињеним нацијама Бен Чанг назвао је пројекат руске резолуције „покушајем да се одвуче пажња од обавеза Москве да повуче војску са грузијске територије”
По америчком рецепту: грузијски војници у Тбилисију

Специјално за „Политику”
Москва, 10. септембра – Русија је данас предложила Савету безбедности Уједињених нација резолуцију у којој тражи да се уведе ембарго на продају оружја Грузији.

„Ми сматрамо да је незадрживо наоружавање Грузије током последњих година, које су подржавале САД и неке друге државе, безусловно помогло агресивну акцију коју је извршио Сакашвили против Јужне Осетије”, изјавио је Виталиј Чуркин, стални представник Русије у ОУН. Према његовим речима, да би се стабилизовала ситуација на Кавказу, неопходно је увести ембарго на оружје. У складу с тим, неопходно је и формирање одговарајућег комитета Савета безбедности који би вршио мониторинг забране наоружавање Грузије.

Чуркин је додао да је Русији јасно да ће прихватање такве резолуције „бити врло тешко ако се има у виду позиција САД у Савету безбедности”, али да сматра „да је такав политички корак био неопходан”.

Руски дипломата је подсетио да је Грузија по темпу раста расхода за наоружање у периоду од 2002. до 2008. године на првом месту у свету.

Према подацима које је ових дана објавио Генералштаб руске армије, темпо је посебно убрзан откад је Сакашвили на власти – повећано је бројно стање армије, а милитаризација је достигла невиђене размере за ту земљу. Тако је војни буџет Грузије 2002. године износио 18 милиона долара, да би 2008. био 50 пута већи – 900 милиона. Ако се рачунају и улагања која нису ишла из буџета, реални расходи грузијске владе износе око девет процената бруто националног дохотка.

Вашингтон је већ ставио до знања да је против ограничавања продаје оружја Тбилисију и да ће ставити вето на доношење резолуције. Представник мисије САД у Уједињеним нацијама Бен Чанг назвао је пројекат руске резолуције „покушајем да се одвуче пажња од обавеза Москве да повуче војску са грузијске територије”. Штавише, Министарство одбране САД објавило је да ће у Грузију послати специјалну мисију да оцени потребе земље за обнављањем оружаних снага.

За разлику од Америке, влада Израела је препоручила свим израелским бизнисменима који се баве трговином оружја да одмах прекину све пошиљке у кавкаски регион. Како пише Итар-Тас, то је објашњено „забринутошћу Израела због евентуалног погоршања односа са Русијом”.

Сергеј Лавров, руски министар иностраних послова, изјавио је данас да намера НАТО-а да помогне Грузији да обнови своју војну моћ значи само једно – „да нису извучене никакве поуке из последњих догађаја”.

На данашњој конференцији за новинаре, шеф руске дипломатије изјавио је да ће на предстојећој међународној дискусији о регулисању ситуације на Кавказу, 15. октобра у Женеви, „питање недопуштања милитаризације Грузије бити једно од централних”. Он је подсетио да је током последње две године Русија упозоравала америчке партнере о опасностима од наоружавања „режима у Тбилисију” и позивала да се то не ради. „Као одговор слушали смо од докторке Рајс и њених кавкаских стручњака Метју Брајса и Дена Фрида да се то неће догодити, да САД неће допустити да Тбилиси примени силу за регулисање конфликта. А ако ипак Михаил Сакашвили одлучи, онда, цитирам: „Може да стави крст на перспективу ступања у НАТО”, рекао је Лавров додавши: „Даље судите сами, ко шта ради и чиме се бави.”

Министар је данас коментарисао и јутрошњу изјаву Хавијара Солане да, према допунским мерама за реализацију плана Медведев-Саркози, које су потписане 8. септембра у Москви, посматрачи Европске уније треба да буду размештени и на територији Јужне Осетије и Абхазије. Он је објаснио да ће нови посматрачи бити распоређени око Јужне Осетије и Абхазије, а да се у две нове републике већ налазе посматрачи ОУН и ОЕБС-а и да ће их бити онолико колико их је било и пре 7. августа. Шеф руске дипломатије је додао да мандат посматрача ОУН и ОЕБС-а подлеже усаглашавању са Сухумијем и Цхинвалијем, „због неопходности адаптације на нове услове”.

Након тога поново се огласио Солана изјавом да представници ЕУ нису у понедељак са руским руководством разговарали о томе у којим зонама могу бити смештене мисије посматрача ЕУ у Јужној Осетији и Абхазији, јавила је агенција Франс прес.


Љубинка Милинчић
[објављено: 11/09/2008]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови





Нова година почиње с пролећем

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Нацизам у срцу Европе

ОТКРИВАЊЕ АМЕРИКЕ
Дипломци ће бити замрзнути док не прође криза

Портрет без рама: Таксин Шинаватра
Натурализовани Црногорац

Нови сукоб Берлусконија са представницима медија

Ближе се крају преговори о СТАРТ-у

Од мутиране туберкулозе страдало 150.000 људи у 2008.

Ако неће ЕУ, хоће ММФ

Како до СТАРТ-а

Ван Ромпај не иде на Брдо код Крања

Трагом вести
Курсна листа као фронт

Непријатан разговор Клинтонове и Нетанијахуа

Унија афричких земаља увела санкције Мадагаскару

Отмичари ослободили дечака из Велике Британије

ИНТЕРВЈУ: Владимир Белоус, професор на Академији војних наука
Зашто Америка држи 400 атомских бомби у Европи

Масовна опсена на Волстриту

Шпијунирање по уговору

Блиски исток: преговори или нова интифада

Коалициона подела страха

Ганић пориче држављанство Србије