САД поклекле пред Нетанијахуом

Одлука Вашингтона да одустане од притисака на Израел да продужи мораторијум на изградњу у јеврејским насељима на Западној обали, што је палестински предуслов за наставак директних мировних преговора, неминовно је измамила задовољни осмех Бенјамина Нетанијахуа. Израелски премијер поздравио је јуче ову промену у америчкој спољној политици према Блиском истоку, при чему је и сам направио велики обрт у свом приступу према израелско-палестинским мировним преговорима.

Само пре неколико месеци Нетанијаху је сматрао да само у директним преговорима са представницима Палестинске управе може доћи до конкретних решења, док је јуче оценио да враћање на индиректне преговоре, односно такозвану шатл-дипломатију, може повећати изгледе за постизање мира.

„Да би се постигао мир, ми морамо дискутовати о питањима која заиста доводе до мира. Поздрављам чињеницу што ми сада почињемо да дискутујемо о тим питањима и покушавамо да смањимо јаз”, рекао је јуче Нетанијаху уочи састанка са америчким изаслаником за Блиски исток Џорџом Мичелом.

Директни преговори су иначе пропали убрзо након обнављања 2. септембра, јер је 26. септембра истекао израелски десетомесечни мораторијум на изградњу јеврејских кућа на Западној обали у и источном Јерусалиму, што је палестинску страну натерало да прекине преговоре.

Безуспешни су били сви покушаји Обамине администрације да приволи Нетанијахуа да продужи мораторијум за још 90 дана, иако је Израелцима нуђен поприлично богат пакет подстицаја који је укључивао борбене авионе и бројне безбедносне аранжмане.

Јачи притисак на израелског премијера очигледно су извршили његови коалициони партнери из ултрадесничарских партија, који одбијају сваки помисао да Јевреји прекину са изградњом кућа на Западној обали. Бирајући између, с једне стране, политичке идеологије и сарадње са десничарима и, са друге стране, америчке подршке, Нетанијаху је очигледно изабрао прву опцију.

С друге стране, Ципи Ливни, лидерка најјаче опозиционе странке Кадима, рекла је да је „неопходно да се схвати да је постизање мира у израелском интересу а не услуга САД”. Према њеној оцени, овај амерички обрт „у стратешком смислу није предност за Израел”.

Ливнијева сматра да је као резултат Нетанијахуовог понашања Израел „изгубио своје право да расправља у преговорима, а позиције, које су претходно сматране као неспорне израелске, сада су под знаком питања”.

Сада се очекује да ће у шатл-дипломатији Американци повећати притисак да се направи неки помак у решавању бар проблема граница, будући да су Палестинци већ изнели своје почетне ставове о границама, безбедности, насељима, статусу Јерусалима, избеглицама и питању воде.

Представници Палестинске управе на Западној обали истакли су своје разочарање одустајањем Вашингтона од претходне стратегије.

„Велика је несрећа што нису успели амерички напори да одговоре Израелце од наставка изградње. Палестинска страна сматра да је прекид изградње неопходан предуслов за успешне мировне преговоре”, рекао је високи палестински званичник Гасан Катиб.

Због одбијања да замрзне изградњу у јеврејским насељима на Западној обали критике стижу и из Уједињених нација и Европске уније, док је пре неколико дана група од 26 бивших европских лидера позвала на увођење оштрих мера против Израела, због политике насељавања окупиране Западне обале и одбијања да се поштује међународно право.

У писму, послатом врхушки ЕУ и владама 27 земаља чланица, потписници, укључујући бивше шефове држава, министре и председавајуће европских организација, истичу да јеврејска држава „као и свака друга земља” мора осећати последице и платити цену за кршење међународног права. Писмо су потписали Хавијер Солана, бивши високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, бивши немачки председник Рихард фон Вајцзекер и канцелар Хелмут Шмит, бивши премијер Шпаније Фелипе Гонзалес, бивша председница Ирске Мери Робинсон, бивши италијански премијери Романо Проди и Ђулијано Амато...

Упркос Нетанијахуовом задовољству око промене Обамине политике, чини се да управо овакав развој догађаја не иде на руку Израелцима јер „тера” Палестинце да размишљају о „плану Б”, који подразумева то да што више земаља призна палестинску државу на Западној обали, у појасу Газе и у источном Јерусалиму, како би то био основ да се лобира Вашингтон да не уложи вето на признање у Савету безбедности УН.

Иако овакав сценарио засад није известан, недавна одлука Бразила и Аргентине да признају палестинску државу у границама пре рата 1967. требало би да утиче на израелске одлуке, које се крећу на клацкалици између националних интереса и политичког мира у кући.