Сакашвили губи наду

„Шансе Грузије да ускоро постане чланица НАТО-а, или да поврати контролу над двема отцепљеним републикама Абхазијом и Јужном Осетијом, веома су мале”, изјавио је грузијски председник Михаил Сакашвили у најновијем интервјуу листу „Волстрит џорнал“. „То је трагично, испада да су Руси били потпуно у праву“, резигнирано је потврдио Сакашвили.

Изјава шефа грузијске државе дата је свега неколико дана пред долазак на Кавказ (и у Украјину) потпредседника САД Џозефа Бајдена. После руско-америчког сусрета у Москви, а потом и у Л’Аквили у Италији и одлуке да интересе Вашингтона у две бивше совјетске републике не преноси председник Барак Обама већ Бајден, постало је јасно да су наде у брзо приближавање Тбилисија и Кијева Бриселу сасвим изјаловљене. А управо на ту карту играли су и Сакашвили и Виктор Јушченко, предводници двеју „обојених револуција“ (грузијске 2003. и украјинске 2004), чији се углед међу сопственим бирачима у међувремену срозао на најнижи могући ниво.

Како преносе медији, Сакашвили је до петодневног августовског рата прошле године, када су Абхазија и Јужна Осетија дефинитивно одвојене од Грузије, био убеђен да му је пут ка Западу увелико трасиран, а реинтеграција две републике (тада још тек у статусу „побуњених“) питање дана. Испало је другачије и по председника – поразно.

Вероватно стога, али и у намери да утиша све гласније критичаре и некако ипак сачува положај, Сакашвили је одлучио да парламенту предложи додатну расподелу власти и демократизацију политичког живота. То значи расписивање нових локалних избора, давање опозицији више медијског простора и укључивање опозиционих представника у рад владе.

„После психолошког преиспитивања схватио сам да је мој задатак да модернизујем Грузију, учврстим демократију и омогућим мирну предају власти 2013“, изјавио је председник у интервјуу „Волстрит џорналу“. Тешко је, међутим, веровати да би човек који је своју земљу довео у потпуну зависност од страног фактора, а грађане натерао да изласком на улице изразе неслагање са таквом политиком, могао да учини значајнији преокрет и мирно сачека датум своје законске смене.

Треба поменути и да је интервјуом „Волстрит џорналу“ Сакашвили, на неки начин, дао одрешене руке Џозефу Бајдену који ће сада, очигледно, моћи у потпуности да се окрене контактима са грузијском опозицијом – и све оно што су САД пре неколико година обећавале (али не и оствариле) Сакашвилију сада ће моћи да обећа његовим политичким противницима и потенцијалним наследницима. Са друге стране, и управо у таквим околностима, Бајденова посета могла би да се претвори у протоколарну, па чак и излишну.