Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8.  februara – U centralnim američkim medijima prošlog vikenda dominirale su dve teme: sneg koji je zatrpao središnji deo istočne obale, uključujući i Vašington – i Sara Pejlin. U prvom slučaju reč je o zaista velikoj elementarnoj nepogodi, a u drugom o povratku doskorašnje guvernerke Aljaske i bivše kandidatkinje za potpredsednicu (na izborima 2008, kada je su nju i Džona Mekejna porazili Obama i Džo Bajden) na centralnu političku scenu. Ali ovoga puta sa maksimalnom ambicijom – da 2012. sebi otvori vrata Bele kuće.

Kad su joj juče, u intervjuu na Foks televiziji (čiji je plaćeni komentator) pokazali nalaz sondiranja javnog mnjenja po kojem je trenutno glavni kandidat republikanaca za trku 2012, na pitanje da li bi se kandidovala dala je prilično jasan odgovor: „Bih, ako se uverim da je prava stvara za moju zemlju i moju porodicu”. Dodala je zatim „ne bih zatvarala vrata koja za mene mogu da budu otvorena”.

Prethodna predsednička trka počela je pune dve godine pre izbornog dana. Ova, s obzirom na veliko komešanje na političkoj pozornici, pad rejtinga predsednika Obame i njegovu nemogućnost da sprovede mnoge reformske zahvate koje je započeo, mogla bi, kad je u pitanju republikanska opozicija, da krene i ranije.

Pre nego što je dosad najodređenije deklarisala svoje predsedničke ambicije, Pejlinova je u petak uveče bila glavni govornik na prvom organizovanom okupljanju aktivista „Čajanke”, pokreta uglavnom mladih konzervativaca, ideološki bliskim republikancima, koji su ime pozajmili od istorijske „Bostonske čajanke”, prve poreske pobune u nekadašnjoj britanskoj koloniji Masačusets na tlu „Novog sveta”.

Pokret, čiji je glavni cilj da na sledećim izborima budu poraženi Obama i demokrate, dobija na snazi i popularnosti, a prošle nedelje je u Nešvilu održao i prvu konvenciju da bi definisao buduće poteze.

Pejlinova, koja je za svoj govor ispostavila račun od 100.000 dolara, upozorila je tom prilikom republikance da ne pokušavaju da marginalizuju pokret koji joj je aplaudirao i koji je dosta doprineo nedavnoj seriji izbornih poraza demokrata, od kojih je najveći gubitak senatorskog mesta u državi Masačusets, koje je decenijama s lakoćom osvajao pokojni Edvard Kenedi, jedan od glavnih Obaminih mentora.

Priliku je iskoristila i da ismeje Obamu, koji, „umesto da bude pravi vrhovni komandant izigrava profesora prava za govornicom”.

Iako je svoj govor čitala (a naknadno je na „Jutjubu” pokazano da je prilikom odgovaranja na pitanja iz publike koristila podsetnik ispisan na dlanu), Sara Pejlin je pokazala mnogo više znanja i samopouzdanja nego kad je iz Aljaske, sa daleke periferije američke politike, katapultirana na glavnu pozornicu i izgovorila nekoliko gluposti na koje će biti podsećana do kraja karijere („Sa moje terase, ja vidim Rusiju”).

Veliku dozu sigurnosti pokazala je i u intervjuu Foksu, koji je glavna medijska opozicija Obami. Da se zaista priprema za veću ulogu od one koju sada ima, potvrdilo je i otkriće da joj jedan analitički tim u Vašingtonu svakog jutra elektronskom poštom dostavlja pregled i tumačenje događaja u nacionalnoj politici od prethodnog dana.

Republikanci trenutno nemaju nekog vidljivog lidera, Džon Mekejn je isuviše star za novu predsedničku trku, mada su njihovi redovi iznenađujuće zbijeni oko „ne” odgovora na sve što dolazi iz Bele kuće.

U takvim okolnostima, iako bez ikakve formalne funkcije, Sara Pejlin se nameće kao najzapaženija ličnost američke desnice i očigledno je da uz pomoć još nevidljivog tima veoma pažljivo odmerava korake koji je pozicioniraju kao mogućeg i kvalifikovanog lidera cele Amerike.

Milan Mišić

-----------------------------------------------------------

Obama traži samit sa protivnicima

Vašington – Predsednik Obama je pozvao svoje političke protivnike iz Kongresa da do kraja ovog meseca dođu u Belu kuću i da pred televizijskim kamerama, na svojevrsnom samitu, pokušaju da premoste političke razlike oko zdravstvene reforme i drugih zakonskih predloga, koji su trenutno zaglavljeni na Kapitol hilu. „Želim da čujem najbolje ideje i da vidimo da li možemo da radimo zajedno”, poručio je predsednik objavljujući ovaj poziv, koji je odmah ocenjen kao „sračunati politički rizik”.