Сара Пејлин

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 8.  фебруара – У централним америчким медијима прошлог викенда доминирале су две теме: снег који је затрпао средишњи део источне обале, укључујући и Вашингтон – и Сара Пејлин. У првом случају реч је о заиста великој елементарној непогоди, а у другом о повратку доскорашње гувернерке Аљаске и бивше кандидаткиње за потпредседницу (на изборима 2008, када је су њу и Џона Мекејна поразили Обама и Џо Бајден) на централну политичку сцену. Али овога пута са максималном амбицијом – да 2012. себи отвори врата Беле куће.

Кад су јој јуче, у интервјуу на Фокс телевизији (чији је плаћени коментатор) показали налаз сондирања јавног мњења по којем је тренутно главни кандидат републиканаца за трку 2012, на питање да ли би се кандидовала дала је прилично јасан одговор: „Бих, ако се уверим да је права ствара за моју земљу и моју породицу”. Додала је затим „не бих затварала врата која за мене могу да буду отворена”.

Претходна председничка трка почела је пуне две године пре изборног дана. Ова, с обзиром на велико комешање на политичкој позорници, пад рејтинга председника Обаме и његову немогућност да спроведе многе реформске захвате које је започео, могла би, кад је у питању републиканска опозиција, да крене и раније.

Пре него што је досад најодређеније декларисала своје председничке амбиције, Пејлинова је у петак увече била главни говорник на првом организованом окупљању активиста „Чајанке”, покрета углавном младих конзервативаца, идеолошки блиским републиканцима, који су име позајмили од историјске „Бостонске чајанке”, прве пореске побуне у некадашњој британској колонији Масачусетс на тлу „Новог света”.

Покрет, чији је главни циљ да на следећим изборима буду поражени Обама и демократе, добија на снази и популарности, а прошле недеље је у Нешвилу одржао и прву конвенцију да би дефинисао будуће потезе.

Пејлинова, која је за свој говор испоставила рачун од 100.000 долара, упозорила је том приликом републиканце да не покушавају да маргинализују покрет који јој је аплаудирао и који је доста допринео недавној серији изборних пораза демократа, од којих је највећи губитак сенаторског места у држави Масачусетс, које је деценијама с лакоћом освајао покојни Едвард Кенеди, један од главних Обаминих ментора.

Прилику је искористила и да исмеје Обаму, који, „уместо да буде прави врховни командант изиграва професора права за говорницом”.

Иако је свој говор читала (а накнадно је на „Јутјубу” показано да је приликом одговарања на питања из публике користила подсетник исписан на длану), Сара Пејлин је показала много више знања и самопоуздања него кад је из Аљаске, са далеке периферије америчке политике, катапултирана на главну позорницу и изговорила неколико глупости на које ће бити подсећана до краја каријере („Са моје терасе, ја видим Русију”).

Велику дозу сигурности показала је и у интервјуу Фоксу, који је главна медијска опозиција Обами. Да се заиста припрема за већу улогу од оне коју сада има, потврдило је и откриће да јој један аналитички тим у Вашингтону сваког јутра електронском поштом доставља преглед и тумачење догађаја у националној политици од претходног дана.

Републиканци тренутно немају неког видљивог лидера, Џон Мекејн је исувише стар за нову председничку трку, мада су њихови редови изненађујуће збијени око „не” одговора на све што долази из Беле куће.

У таквим околностима, иако без икакве формалне функције, Сара Пејлин се намеће као најзапаженија личност америчке деснице и очигледно је да уз помоћ још невидљивог тима веома пажљиво одмерава кораке који је позиционирају као могућег и квалификованог лидера целе Америке.

Милан Мишић

-----------------------------------------------------------

Обама тражи самит са противницима

Вашингтон – Председник Обама је позвао своје политичке противнике из Конгреса да до краја овог месеца дођу у Белу кућу и да пред телевизијским камерама, на својеврсном самиту, покушају да премосте политичке разлике око здравствене реформе и других законских предлога, који су тренутно заглављени на Капитол хилу. „Желим да чујем најбоље идеје и да видимо да ли можемо да радимо заједно”, поручио је председник објављујући овај позив, који је одмах оцењен као „срачунати политички ризик”.